Seljački kredit : fakta, misli, kritika

221

репредуковали. Довољан је последњи пасус,

који гласи:

„Конференција позива сељаке свију народа, који немају још довољно установа за пољ. кредит, да се по преимућству групишу у задруге, „да би могли да искористе средства, која би им се ставила на расположење уз припомоћ власти, јер се међународна помоћ може да заснива само на нацоналним организацијама, а ове су најбоље у облику задруга.

Позива се Друштво Народа да дубоко проучи податке Међународног Института у Риму, да би проучило могућност међународне сарадње у области пољопривредног кредита“.

Ова се резолуција затекла у џепу г. Др. Шећерова на конференцији за Међународну Трговину, која је годину дана доцније била у Паризу и тако се може само да објасни, да је она, проширена, ушла у резолуције последње.

тешко ономе, ко буде чекао помоћ са те стране.

Да резимирамо!

Једна моћна и солидна банка за пољопривредни кредит могла би да добије капитала релативно врло повољно, у применљивим износима, — према стању трговинске и индустриске коњунктуре — од домаћих банака.

Држава и области не могу за сада дати фи-

нансиске помоћи пољопривреди. Из јавних фон--

дова и капитала могу постепено да се мобилизирају на стотину милиона динара, а можда временом и више.

Н. Банка може да да убрзо најмање 300 мил. динара. М најзад, на страни се може добити. кредит до пола милијарде динара.

То су средства, са којима се може да рачуна за сељачки кредит.