Seljački kredit : fakta, misli, kritika

JL

свету мера, која постаје искључиво вољом сопственика непокретности, или као законско средство обезбеђења. Код нас се она уводи по сили: закона. Тако је било и у закону о ликвидацији мораторног стања. Овакве су мере биле разумљиве док су народни посланици били чиновници и бескућници. Али данас! А неразумљиво је, како се оперише речима, на чију се садржину и: не мисли. Прећутна хипотека је институт, који претпоставља постојање баштинских књига, у. којима је записана сва непокренма својина у земљи. Србија тога нема. Својина се код час доказује тапијом, а ова се не заводи ни у један регистар. Кад се нема могућности да се утврди непокретна својина једног лица, како се онда може да ставља хипотека у ошште на његово имање»

И пројект г. Петровића садржи ону исту“ неморалну одредбу, коју смо критиковали код г. Тимотијевића, на име: да сељак не одговора ако превари свог повериоца да је земљорадник. У чл. 27. каже се:

„Менични дужници, који су у смислу овог закона оглашени за земљораднике, а до дана. обнародовања овог закона потписивали своје меничне обавезе са другим неземљорадничким . занимањем, неће одговарати за тај свој поступак ни у ком виду. Али ако би то радили и. после обнародовања овог закона, биће одговорни за дело преваре“.

И ту се осећа ћатинско правословље. Кривично дело је неморална радња. А што је неморално сутра, неморално је и данас. Какав мора. да буде за обичног грађанина утицај одредбе, по којој је један ред грађана ослобођен од одговорности за учињено кривично дело из постојећег кривичног закона»

Чл. 28. је такође акт једног правничког формалисте. У њему се по стоти пут наређује најстрожије извршној власти, да у најкраћим роковима извршује пресуде против сељака дужника. Ту се иде тако далеко, да се укида чак и