Seljak mali kralj : iz života seoskog siročeta

10)

му је газда велика добра чинио и да су га сви у купи много. волели, па сад да их изненада остави, није право.

Газда примети Милорадову збуњеност, па пе га запитати: „Бога ти Милораде, шта си се ушепртљио, до сад то код тебе није било“. Милорад се трже и рече: „Ништа газда, одоцнио сам на посао, и журно оде у башту.

Газда га хтеде зауставити, али се предомисли и остави га да иде на посао, велећи, довече ћу га питити.

Милорад дође у башту и поче рад, али му ништа не иђаше од руке, јер не мишљаше на оно што ради, као до сада што је мислио, него једнако мишљаше, како ће газди да саопшти, да ће да иде од њега и да ступи у службу у ратарској школи> И ако је цео та дан мислио, није могао ништа ново да измисли, а да нешто слаже у опште није хтео, те тако прође цео дан и дође вече. Увече се скупише сви радници и даде им се вечера, ту је био и Миларад, али се одмах приметило да код њега нема оне уобичајене веселости, истина он није са радницима вечеравао, него са укућанима, али је увек био око радника, нудио их, и шаЛИО се с њима, што овог вечера није било, те чак и радници приметише и почеше да га дирају. Тако један ће му рећи: „Море Милораде, што си се умудрио, као да хоћеш да се жениш", а други ће додати: „Није море, него био у Италији, па купио пуну лађу мајмуна И уз пут му се лађа потопи, па сад жали мајмуне“, а трећи ће наставити: „Море ћутите њему је криво, што ухвати данас у башти

о: