Seljak mali kralj : iz života seoskog siročeta

СЕЉАК МАЛИ КРАЉ

Неки сеоски биров имао је синчића Милорада, кога је дао у основну школу, али се је мало бринуо о њему. И ако је имао прилично имањце слабо се је користио њиме, јер имање, нарочито у селу, хоће да се обрађује, па да доноси приход. Но биров, као сваки биров, не воли много да ради, него да оде до општине, да види шта се тамо ради, и да чује сваку новост, да му ко да цигару дувана, чашицу ракије, а ако има какав пазарлук или гозба, да се и он ту нађе и штогод окламиш. Разуме се да се ту воде и разни разговори међу сељацима и општинским часницима, па ту ти је по неки пут г. попа, г. учитељ, а Бога ми, по неки пут и капетан или писар срески, те се код општине разговара: о сељадима, лоповима, људима, женама, години, а нарочито- о: политици.

Све то биров слуша и добро памти, па где му шта затреба он то и прича по селу и разуме се свуда добије по нешто за те вести и тако њему пролазе дани, а да се он сети за рад и кућу, имање и децу, е он за то нема времена. Важнија су њему: сеоска, општинска, па па чак неки пут, каже, и државна посла, него ли рад код куће и његова деца.

плу

Паатннаци ан лаве а и ар арта нит нити пао

ДИК ка кола