Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

2 Лоренс Стерн ,

се морам гложити баш са владаоцем народа тако образованог и углађеног, и тако на гласу са својих нежних осећаја и отмене душе. —

Али тек што сам ступио ногом на вашу земљу—

РАЧА.

Кад доврших свој ручак и попих у здравље краља од Француске, да бих уверио себе да ми није на њега криво, него, напротив, да га високо ценим зарад племенитости његовог срца — дигох се од стола за прст већи од како се тако поравнах.

— Аја, рекох, никако нису Бурбонци неки бездушни сој: може их неко навести на зло, као и друге; али у њиховој крви има неке благости, Увидевши то, осетих како ми нека румен нежније врсте обли образе, топлија пи човеку пријатнија него што би бургундско вино (бар оно од две ливре боца које сам пио) могло произвести,

„Праведни Боже!“ рекох, одгурнувши у страну своју торбу, „која ли су то блага на овом белом свету, која би заоштрила наше душе и завадила између себе толику браћу блага срца тако крвнички као што међу нама узгред бива 2“

Кад је човек с човеком у миру како му је у руци најтежи метал лакши од сваког перца! Он извлачи своју кесу и, држећи је високо и одрешену, осврће се као да тражи с ким ће је поделити. Чинећи то, ево, осећам како ми се сваки судићу телу шири — жиле ми весело и у складу ударају, и свака јакота којом се држи живот, врши то са тако малим трењем, да би се од тога упрепастила највећма физикална ргеслеихе у Француској: са свим својим материјализмом, она би се тешко усудила да ме назове машином, —

Баш знам, рекох себи, да сам јој изокренуо п5БЂење, Прилазак ове мисли подиже тада природу тако