Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Сентиментално путовање 13

— И сва та ватра у срцу за тричарају од три, четири златника, за колико ми он највише може доскочити 2 — Ниска страсти! рекох и окренух се, што човек нехотице уради, кад му се осећаји нагло промене — ниска, груба страсти! Твоја је рука против свакога, и свачија је рука против тебе — Да Бог сачува! рече она, заклонивши руком чело, јер кад се оно окренух, обретох се, правце лице у лице, пред оном госпом коју сам видео у разговору са калуђером — она је непримећено ишла за нама. — Да Бог сачува, одиста! рекох и понудих јој своју руку — она је носила рукавице од црне свиле из којих су вирили само палац и два прста до њега, те не либећи се много, прими је — и ја је одведем до врата колнице.

Мопзјешт Десен бар је педесет пута пожелео кључу да га ђаво однесе, пре него што пронађе да не држи у руци онај прави : ми смо били нестрпљиви као и он, да се једном отвори, и толико занети сметњом, да ја, скоро и не знајући, продужих држати њену руку; те нас Мопзјешг Десен остави тако заједно с њеном руком у мојој, с лицима окренутим

вратима на колници, и рече нам да ће се вратити за пет минута,

Разговор од пет минута, у таквом положају, вреди колико онај за читаве векове, кад су вам лица окренута улици: у том последњем случају он се врти око ствари и догађаја спољних — кад су вам очи упрте. у нешто мртво и празно — врти се чисто о вама самима, Ћутање цигло за један тренутак, пошто нас Мопзеџшг Десен остави, било би кобно

за положај — она би се неминовно окренула — те ја почех разговор сместа, —

—- Каква му драго била искушења (не пишем да извињавам слабости свога срца на овом путу, —

већ да их изнесем на видело) — описаћу их онако просто како их осетих,