Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

32 Лоренс Стерн

ОДЛОМАК.

—— Варош Абдера, иако је у њој живео Демокрит и покушавао свом моћи ироније и подсмеха па је поправи, била је најпокваренија и најраспуштенија варош у Тракији. Каква ли се тровања, завере и убијства — потворе, погрде испод мукла и метежи нису дешавали тамо дању — ноћу је било још горе.

Еле, кад су ствари најгоре стајале, деси се да су представљали Еурипидову Андромеду у Абдери, цео оркестар слушао је у сласт али од свих места која је слушао у сласт, ништа није јаче утицало на његово уображење од њежних излива природиних које је песник уплео у онај дирљиви говор Персејев: О Купидоне, царе богова и људи, м тако даље. (Сваки

је живи сутра дан говорио готово у чистим јамбима.

и ни о чем другом није причао до о дирљивој речи Персејевој — „О Купидоне, царе богова и људи!“ — у свакој улици Абдериној, у свакој кући — „О Купидоне! Купидоне!“ — у свачијим устима, као природни звуци какве слатке песмице што силази са језика и нехотице, — ништа друго до „Купидоне! Купидоне! царе богова и људи!“ — Ватра захвати — и цела варош, као срце једног човека, отвори се широм љубави.

Ни један травар не могаде продати ни мрвицу чемерике — ни један ковач не имаде срца да саку“ је какво самртно оружје — пријатељство и врлина. сусретоше. се и пољубише на улици, златно доба. поврати се и залелуја се ваздухом над Абдером; сви се Абдерићани прихватише својих свирала, а све Абдерићанке оставише се својих пурпурних тканина, па се чедно посадише да слушају песму,

Једино је, каже одломак, у моћи боговој, коме се царевина простире од неба до земље и до дубина морских чак, да учини овако штогод.