Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

50 _(Сентимевтално путовање

наруквице, које је она оставила на столицу, као да бих хтео сести, она седе на своју ониску малу столицу, а ја се на то посадих одмах поред ње.

- __ Он ће бити готов, Мопзјецт, рече она, овога тре- | нутка. — А за тај тренутак, одговорих јој, ја бих вам врло радо хтео рећи нешто заиста уљудно за сву ту вашу љубазност. Свако је у стању у некој неприлици указати какву доброту, али продужење тога показује да је у том већ нешто од ватре; и зацело, додадох, ако јето иста крв која долази из срца, па силази на крајеве (додирујући зглавак на њеној руди), уверен сам да ви морате имати боље било од сваке жене на свету, — Пипните га, рече она, испруживши руку. Ја онда оставим шешир,. ухватим њене прсте једном руком и притиснем палац и каожипрст друге своје руке на њену жилу.

— Кад би Бог дао, драги мој Евгеније, да те нешто пут нанесе, па да ме видиш, како седим у свом црном капуту, преврћући очима по свом обичају и бројећи откуцаје један по један, с тако истинском преданошћу као да пазим на одсудне приливе и од-

ливе њене грознице — како би се ти смејао и по повао ми због мог новог заната! Могао би се смејати и поповати до миле воље. — Веруј ми, драги

мој Евгеније, ја бих ти рекао „има и горих послова на овоме свету него шшо је пипаши било једној жени“. Знам, али једној опзете! рекао би ти — и још у отвореном дућану! Јориче —

— Тим боље; јер кад су ми намере отворене, Евгеније, марим ја, ако ће ме цео свет видети како та пипам,

ТЛУ. ПАРИЗ.

Набројао сам био до двадесет и својски наставио скоро до четрдесет, кад ме њен муж, дошавши из побочне собе у дућан, побрка мало у рачуну, А није нико, то је мој муж, рече она; — те ја почех