Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

62 - - Лоренс Стерн

је то то — Де Реп теп сагае!) рече девојка. Имаш право, рекох, јер је ваљано; штета је, ако се украде; то је твоје мало благо и оно ти даје лицу бољи изглед, него да је бисером искићено.

Млада девојка слушала је с покорном пажњом, __ држећи у руци своју сатинску кесицу за траку цело то време. — Врло је мала, рекох, дохвативши је одоздо — (она ми је пружи) — и у њој је врло мало, драга -моја, рекох јој; него буди само ваљана као што си лепа, па ће ти је небо напунити. Имао сам нешто круна у руци да платим за Шекспира; те како ми она сасвим остави кесу, спустих једну једину унутра и везавши на шепут, вратих јој.

Млада девојка ми се поклони не толико с дубоким поштовањем колико са смерним: — то је био један од мирних захвалних прегиба, где се дух клања — а тело не чини ништа друго до што показује то. Никад нисам у животу дао каквој девојци круну ни са половином тог задовољства.

— Мој савет, драга моја, не би вам вредео ни једне чиоде, рекох јој, да нисам дао п ово уз њега: овако, кад видите круну, сетићете га се: — немојте је дакле, драга моја, потрошити на траке.

— Дајем вам реч, господине, рече девојка озбиљно, да не бих била у стању; рекавши то, она ми, какав је обичај при ситним погодбама на реч, даде руку: — Еп тетив, Мопзгеиг, је тептаг сек атвет! а рат) рече она.

Кад је какав добродетељан уговор закључен између човека и жене, он посвећује и најскровитије њихове шетње: еле ми се, иако је био мрак, почем нам је пут био исти, нисмо устручавали да пођемо заједно дуж кеја де Сопн.

(Она ми се поново поклони, кад се кренусмо, а кад се удалисмо двадесет корака од врата, као да није доста учинила пре тога, она као мало застаде да ми опет каже — како ми захваљује.

— То је мален дарак, казах јој, који нисам могао не платити врлини; и не бих се хтео преварити у

1) „Сачувај ме, Боже, од тогај." 2) „Ја ћу, господине, овај новац доиста ставити на страну,"