Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

64 "Лоренс Стерн

Што се мене тиче, ја се осетих тако јако убеђен у крвно сродство, да не могох друкчије но да се окренем у пола и да јој загледам у лице, да видим нећу ли моћи у њему назрети нешто од породичне сличности, — Којешта ! рекох, зар ми сви нисмо род 2

Кад стигосмо до савитка улице де (ацепесапа, ја стадох да јој једном кажем збогом истински: девојка ми се поново захвали на друштву и љубазности. — Она ми рече двапут збогом. — Ја поновим толико исто, и наш растанак испаде тако срдачан, да ја, да се десио негде иначе, не јамчим да га не бих запечатио милосрдним пољупцем, топлим и светим као да је од апостола.

Али почем се у Паризу само људи. љубе између себе — ја учиних оно што на исто излази замолих Бога, да јој је на помоћи.

ПУТНИ ЛИСТ.

У ПАРИЗ. Кад стигох у моју гостионицу, Ла Флер ми рече, да ме је тражио управитељ полиције — Нека иде до ђавола ! рекох — знам узрок. Време је да и

читатељ то дозна, јер је пропуштено међу другим стварима кад се десило; да сам заборавио, нисам; него да сам рекао онда, досад би се заборавило а сад је време кад ми треба.

(Отпутовао сам био из Лондона тако нагло, да ми није било ни на крај памети, да смо ми у рату са Француском ; и био сам већ стигао у Довер и гледао на доглед брегове преко око Булоње, кад ми то паде на ум, а стим у везим то, да нећу моћи прећи тамо без путног листа, Нека је само до краја које улице, па ме смртно мрзи вратити се ништа паметнији него кад сам пошао; а како је ово био један од највећих напора које сам икад учинио за познањем, „још мање могох поднети ту помисао; чувши у том да је граф де =>" најмио лађу, замолих га да ме прими у своју зиПе, Граф ме је познавао из далека