Serbska pčela

ш

собоМ1> у рап> водити и. Наидоцше урсл;дехие права Душановм освобо:ђава племи^е отг. добавл^нн кона, ио мЂсто тога опредЈ.дтое имђ , да духовеиству десетакљ плаЈгаго. Приселицу и духовеиство морало е давати , и собственнммг. трошкомЂ дочекивати путуго^егЂ Цара, заграничне поклисаре и поглаваре. Изћ д1пдоме Душанове, кон освобо^ава у 1348 год. духовенство Сербско отљ работе и приселице , видисе , да, су ове у Сербји далеко ве^е, нежели по другимљ державама бмле. 11. Полаџа Сербска. Ј.оштв 926 год. осиованЂ е домг. за сироте у Ческои: у Подбскои, у Силезш и у Русс1и направлјише су бмле ГостопршМнице \ у праву Душана Цара нсио е изложенио, да бм се свака Церква старала за сироте, вдадакгћисе по расподожен1К) основатедни коа Церква по пропису ие бм се вдадала, губи свое притлжанје. Вообгце заслужуе внимаи1н то, што измеђа свјго за« конодателства тогг> окружш Славенски права Сербска наидостаточхпа и наиприм^рнЈи правила подјцхе, а нарочито, што се безопасности публичне тиче, показум намг.. Кнезови, судови и СтарЈшине седа и м±ста, а тако исто владаоцм и господари иди чиновницм селеки, морали су бодро позорствовати, да се ие бм у н&швммђ окрунпнма злочинства и крађе ч-иниле: о коима е бмло доказанно, да на то не пазе, подобно су злочинцмма казнћини бмвали. Ако е тко у Крађи ухва }.««]> бмвао, во!)еив е бмо кг. Чиновнику мјћстномђ ,