Serbska pčela

73

(=. КадЂ бм еирЈчљ Кур1ллово Правописан1б ц4 лом 1> кнБингевномЂ народу збогЂ свогђ несовершенства тако дотежтало бмло, да. га народЂ за очевидногЂ душмашша свогђ просвЉН],еи1н позна, то бш заиста ц^о Сербскш читагоћш народЂ данасЂ слоашо проти†н ^га устао, и едногласно повикао, да му е друго правописаше иуждно : но мм повседневно и видимо и чуемо, да, изузммашћи н$колико наученика, кои о себи ммсле, да су се препекли у наукама, ц4ло читагоће Сербство, не само што никаковогЂ новогђ правописатл не жели, но тштв исто Кур1ллово проти†свакогЂ нападешн заццшцава, и свако таково нападен1б за н $ку излишну беспосленост& держи. Да наведемо прим ±рЂ. Докле е годв стара одежда добра и нужди и потреби човека едногЂ потребну Ј-слугу чини , дотле е оиђ неотбацуе и друге нове (изузммагоћи раскошностћ и моду, кое законима природе неповинугосе) не требуе} докле е домовини еднои Јњшва кућа добра, то она другу нову не прави} докле обп],еству едномЂ здашеЦерковно оне услуге чини , кое су кђ нсполнешго нбшвогђ зван1Л нуждне, дотле е оно сђ истммђ здан1емЂ задоволБио, нити безЂ сваке потребе друго каково жели; но кадЂ е одежда тако лко остарила, да већв нуждне услуге човеку чинити не може, онда е онђ са себе свлачи и другу нову облачи ј КадЂ већћ кућа едне домовине тако трошна буде, да се у нт >ри вмшше живити пе може, онда се са рвое-