Serbska pčela

Све б' еднако узЂ друге поко; Сг> свешшеницш иаирад!б с' м$ша , И СЂ нвима се радо разговара. Ммслимђ да ()1 >г по наибол^ бмло, Да онђ слулш Творцу всевмшнЉму, У нЈјГОвомђ свешоме олшару, И изђ н!зга закону Бол11емЂ, Обучава милу свом браћу, Милу браћу све смнове Сербске. Да г' пошл^мо Даггјилу Бладики, Кои у граду живи Неродимлви, Кодђ Сербскога Кралн Милушина , €рЂ е ДаишлЂ пастмрЂ отве^в учеНЂ, ОшвећБ ученЂ, и огавећБ разуманЂ: Ту ће Лгобо ! добро научиши, Толковагаи ц^ло свешо писмо, И Божш с'вершиваши службу, Као шгао мати церква заповЈда. СлаволмбЂ е д^зте огн±вито, К'о да су га змаеви родили, ХитарЂ, кр^пакЂ, духа свободнога ј Радо слуша новине воиничке: бднак' бм се рвао ил' шерчао, Ил' са бра ^омЂ ил' са д±цомђ другомЂ Бмшше б' пута к'о како†Боивода, ЗУГиогу д±цу око себе скуплно, ДЈлт б' и, као как'ву воиску, СадЂ бм мале правш градове , А садЂ бм и силомђ огаимао: Н±га , велимЂ, да пошл^мо сада, Ил' у Мачву ил' у Браничево, Бладимиру, МачванскомЂ Боиводи,