Serbska pčela

7«

кве чис.ткниа, Латтискш, а меЗјг. границамл Греческе Церкве иалазећа се Греческш закоиг. исповћдаши се научила. Зато у сосћднммг. оба Патрхаршества Кралћвствама и пред^лима, едии сирћчБ жителг.и Греческји законЂ, а други Латшекш, као што су овјммђ или оншмђ задоени, держе. Што су се наипослћ измеђћ самм Греческогђ закона жителн, едни сир1,чг, сђ Римскомђ Церквомг., задержавши у цћлости обраде восточне Церкве, согозили, а Други отдћлћнни остаго, и ошудЂ што су мерзостна она имена: сочдин^нЂ и несоедин^нб у первенствугећеи ХрЈстовои Церкви непознанна изродила, много бм се говорипш могло. у первенсшву1оћеи сирбчв Церкви сви су Греческогх. закона нсповћдателћи непосредсшвенно опљ ЦаЈриградскогг. престола завмсили, неотрмцагоћи опетЂ первенство Римскогђ престола: Латјни напротивг. Римскомђ престолу подлежали су. Но кадг> се Патрхарси међу со6омђ о первенству препирати почну, и Церква се доцихе восточна опљ западн^? подг> фоппемЂ Пашр^архомЂ отд±ли *) слћдовало е у народима ГреческогЂ зпкоиа разцћпленхе, те су тако сирћч& едни Церкве восточне и послЗј се дерноли, а други задержавши обрнде Греческе Римскомђ Папи подверглисе. Но у-

*) И зђ обогћ полеМ1ческогг изречен1н очевидно се биди , да е Г. Аукшорг Р имскогђ исповђдатп бмо, но сммелу свое Церквс владашћјисс.