Serbska pčela

119

не ггредке ваше иаводећи, на многа права данашн1ич> согра;кдапсшг ,а нашегЂ у Мађарскои позваши можемо } не имагоћп нужде да по инороднммЂ домашнБиМЂ и страннммЂ списагаелвима вазначенне паматнике нашегг> у истои землБи старосЗздства потрааашо. —• Да бм сам!> дакле о овомђ важиомЂ древности Сербске памншнику извЈсшно шшо рећи зиогао, принуждеинЂ самв 6мо, не осланншћ1и се на устмеииа преданЈн, само мЈ .сшо пос!;шипш , и древносшБ ијзгову, у колнко е вмшше могу^е бмло, испмшати. Особмту призна1Пелностг> мого заслужуго овд^ Честн. Г. 11ауслг> Рисшичб , ГГарохЂ, и Почтен. Г. СтефанЂ КнежевнчЈз, ТуторЂ Ковинске Церкве, кои су ми у момђ предпр1нп11Н) велику услугу учинили : онп су ми спр^чћ на перво мое Желатпе и захш%ван , ћ сва Церковна писменна сочннен1а усердно предложили, изђ кои самн, сва редовно и внимателно прегледавши сл!здукЉа изабрао , кон у свомђ подлинику ЧитателБима Сербске Пчеле сообп ^иши не пропуштамЂ. Дакле на перво м^сшо некЂ дође: а.) „ГнвентарЈумЂБеш.еи,л^гаа 1775-0февр, 7-о 1768-о л^та , ЧрезЂ Гдина Арх1Мандр1та Штиатовачкаго , Кур. Внкенниа Поповича , тогдашннго Администрашора оПг1сан1е Сицево Бмло, нкоже сл ^дуетЂ. МЈсгао Ковинђ, Комнгаата Пет,анского , Дом1шума Коморского, Им ],е11П> ЦрковЂ, Успетн Пресвнтнп! Јјцћг, ПриКошорЈи /КивутЂ Шжолико јеромона -