Serbska pčela

149

говомђ плачућим1> родителћима изговорн р±чи: Добри РодителБи мои! ЧасЂ иастае могђ огп1> васЂ разсшанка: пр1имите дакле наитоПЛ1Н) мого за учинкнна мени досадг. благод4нн1н, благодарносшв 5 опросгаише ми неЕолвне погр^шке; молпте се Богу за менеј и мои 50 фор. В. В., кое саМБ у Пешти ошђ мои уста заштедт , предаите обш ,еполезномђ рода нашегЂ заведен1Н) М а ш и цбт Се р бскои, као наичистш жершву мое кђ Роду момђ и н^гобомђ просвЈЈцен!го лгобови. АманешЂ вамЂ буди ово мое посл1 ;дгг]; зав1штанје. Сђ Богомђ! УшЉшише се. • — Мћ1 сђ наижалосшнпшЂ сузама оплакукЉи смертБ младогЂ овогђ но обезсмертћенногЂ Родо1 лгобца , ставлнмо ово посл^дн^ на землБи благородне и чисте дуте нЗзгове дМствЈе ц + ј Ломђ Роду СербскомЂ на угледЂ, сђ коимђ 6 онђ показао, да се онаковшмЂ исшбхмђ в '1".н1],еМЂ на смертнои постелБи Као и на полго сраженјн за Отечество правћт РодолГОбацЂ увЗзнчати може. Родолгобивши ОтаЦЂ, Г. Марко БабичБ, ТерговацЂ Арадскш родо| лгобивогЂ сћша свогђ завЈицаЈне посл$дн$ као 1 иаисвепп 10 дужностБ сђ наииећоМЂ ревностШ ii 0Х0П70МЂ испушо 6. 2 .уВаршавиб иЛипскомђ 1832 год. измшла кнБига, подђ именеМЂ НЈ81опа ргал\0(1а\\81\у 81олУ1апз1ис11 рггег ^ас1а\уа А1ехап(3га Мас1Јо\у*1иедо , Вга ргалуа ј РгоГекзога \у А1ехагкЈгохубктт ТЈтЧуег.чуГееЈе \ у У\'аг.ч/а%\1е Тот Г. М бј за сздђ, ништа друго о н4му казатн I