Serbska pčela

127

што 6 на слабачка, по н Ђ говомђ ми Ђ шго , други сппсателн сочинегпа прешспренне свое или ту%е кршке печатати дао. Овако изражавагоЗшсе на примЗзчаше Г. Учредника у 37 частн Сербскогт. ,ЛЈ;тописа на Сербску Пчелу стабл Ј иио отговарамо: да мш ништа друго не лселимо, но само да се свако д^ло наше сподоби онш Г. Шафархка р%ч!и; а Г. Учредникљ нек' и отсадт> саМЂ свон д^зла, кад-Б и Г. ШафарЈКЋ или неће, или не уме, ил' се не сећа, да хвали, и до деБетогЂ неба уздмже, ма бмло непрестанио бдЈше и спаванЉ Г. Учредника каменЂ чистителнђш, кои злато Сербскога. ЛЉтописа отђ дрождине Сербске Пчеле отдвонва. — МеЗју тммђ у колико торжествешпе ово Г. Учреднику сообш ,авамо , у толико искреннје бпомшгћмо га, да, ако и кодђ н^га данаШНБш ДухЂ нравственности и изображешл не дозволнва другомљ устменне пакостн на очигЛедг. ц$логђ св $та наносити, да велимЂ ни писменно такове непристоиности чинити свободно ни е. Держи л 'и пакв Г. учредникЂ То, да е сирјјЧБ н&му сваку новоизЛазећу Сербску КнБигу, кон) онђ или неће или не може мирисати, свободно изруЖити: то му данасЂ учтиво нвламо, да и мш отданасЂ нећемо ни мало труда пожалити, да и наша мнЈшн о Учредничеству сваке части Љтописа удобноМЂ приликомЂ, као што е ве ^Б отдавно потребно бђ1Ло, СербскомЂ читагоћеМЂ св!ту сооб1ЦИМ0. . б.)