Serbska pčela

150

еднози!. илИ у другоМЂ оТечс&твенноМЂ Диеп нику у в ']знацт> честии славб народа Сербскогт> наикраснје цвЈЉе често и пречесто уплеће ^ ставламо у преводу истмн кнћилЈественнши отрмвакг> у СмЈсице наше , томђ надеждом-ћ т$И1ећисе да ће онђ на многа подла мнћнја, о почетку премноги наши цћсаца кодђ н-јзки суЈцествугоћа зНамениту свћтлосТБ разасути. Прееодтј самг> овако гласи: „Отвећћ 6 дивно Нћмцћхма, за кое с.у Господична отг> 1акобг> у Халли, садг. у сћвернои Амерјки удата, х< Енглезим за кое су Докт. Јонг> Бровршги у Лондону едно избраше Д. Вукомг. Стеф. Караджичемг> скуплћннм Сербсконароднви епгчески н$сана иа НЈшецки и Енглезски превели, д<1 се наивећа частћ Сербски гоначки п'1".сана сг> „Б1но ше" започинЈ ј као : ј, В1но те ведбрЂ Отг> Сталаћа. 1,4 и „В1но п1е Кралћвичу Марко<" Но ово израженГе нити вмшше нити манЗз зиачи, нежбли: оваи или онаи гонакЂ бмо е илп налаз10се овдћ и овд^, и еств сасвимг. сходно патр1аршескимг> Сербскимг> обмчапма и гоначкимг> временимг> , као што е и кодђ старш Грка и кодђ Н:ћмецки витезова () бмвало. КадЂ су се Патрјарси у стара времена, као и. п. АвраамЂ отђ стада свогђ дому вра^ ^али хшгосте добмали, клали су по бдпо нгн^Ј и сђ вшомђ су се разблал ;авали. Кодђ Омира кадкоДБ Гречески гонацм АгамемноиЂ, Ахјллђ, Азксђ и прочи ни су у рату бмвали ј пастилн су се и пилису. КадЂ су се Нћмецки витезоаи у среднЈмЂ в^ку сђ лова вра^али, или су го-