Serbska pčela

134

што о „Г. Ст." характиру шго нли говорити или писати усхтб, и да дозволеије отг> „Г. С-ча <( Да то заиште^ и да се 1830 те. године кадг. ИакрстЂ ишао. Тако исто и данасЂ подкр!;плнвашсе и веселесе Серблви, кадЂ послове свое посвершивага и нзван!, ручка и вечере сђ вгномђ , и износе свакомЂ странномЂ кои и посјкти, пре полдне раК1Н) а послб полдне в1но, И налазесе увреЗјенни, ако се о тогђ поне штогодб не окуси. КадЂ самв н 1817 г. сђ нћкблико другова у В4ограду бмо свуда су насЂ Серблћи пре полдне сђ раК10МЂ а после полдне сђ вшомђ угоштавали." 6.) У пожуну, у печатнБИ Белнаевбх насл^дника измшла е една пћсна на свћтЂ подђ овммђ т1тломђ : „Огхесђх^ф 11111) (ф[штјс() дГехф^ 1апЈепЈ> ипЈ> дГеШ)&е^ец<:еп8 пе&(1 сгпег &ечи(фс Х1е&сг(е|5ипд. ЗСи^ Оге дГисЈСхфе 31исИ'ег паф ^геригд ®г ©усеИепЈ 6е» ђофгоиг&дјјеп фееги ЗоапиеЗ 2лМ((аш фцгГес уоп Ге1зб Ебг фаЦчагфеп, е1 Сге§ог Бапкоузхку. — Будући да многотруднми плодђ оваи нера Г. ДанковскогЂ естБ еданЂ изМеЗјБ иаикраснхи цвћтова у вћнцу кнвижества све вћ1шше сроднммЂ бмти показумћвгсе ГреческогЂ и СлавенскогБ ј зато нћколико р&чш изђ исте .пћсне у оба езћЈка ако Читатела наши лшбопитству представимо, ласкамо себи, да имђ нећемо сотимђ ништа неповолбно учинити. Да се держимо реда Г. ДанЈС овскогђ , кои овако п&вати започипћ:

Ет~