Serbska pčela

148

Мора видит' слепммЂ духомљ ОсквернЂно презревено. Седне сунце, мракљ царуе Сђ своимђ црнммЋ стужностима, Нема гора, лугЂ оглунуо Очи сласти изгубиле Ал' садЂ зора свои укаже ЗракЂ руменми, све се дигне у Славуи санн у песмама, Трава пламти у бисеру: И Славству е ве^в свануло, Гаеви му слично пого, Одзмваго ладни лузи, Познала се мила бра^а Сродне руке саставила. Таина н^ица тамнм грудш НаислабЈимЂ слутн^ гласомЂ После бледогЂ зоре зрака Светло гледат' подне Еели. Устаће намЂ мило Славство ДугиМЂ миромЂ оачанно, Да вековма заповеда, И венча се са вечностљу. К.о у и1зму дмше, живи Нек' с' не бои црногЂ гроба!