Serbska pčela

Воиводе Мјхаила, посл!; многн мука на сред" града) отђ Мађара сажеженг. 6мо 7). Около 1636 године трејуји сбтнђ Авраама Брап- , ковића Дан1ИЛЂ , заоставшји сђ едномђ частш Сербалн у отечеству свомђ Енополбскомђ , и не хотјћвшш при нападанЕО ТурскомЂ са синовцеМЂ своимђ Соломономђ , то ест?> сђ АрхЈепхскопомЂ СаввомЂ у ЕрделБску преселитисе , изроди дћцу, отђ кои су наизнаменит1и ПетарЂ ЛазарЂ и ЈоанЂ Бранковићи: ови су подђ жестокимЂ нрмомЂ ТурскимЂ стенгоћи, и сћ другомЂ СВ010МЂ покраи Мориша, у Араду, Чанаду и Липову браћомЂ СербскоМЂ обмтавашћи, како су кадЂ могли , животђ свои проводили. — ЛазарЂ БранковићБ шштђ у младости своши предаее томђ, да свето писмо изучи; збогЂ тога остави свое отечеетво, и цћло време младости свое по странммЂ землнма проведе , .еднако умЂ свои просвћћавагоћи , и потребне науке себи прибавлншћи. КадЂ тако ЛазарЂ себе просвћти , повратисе у отечество свое , подђ , именомЂ Логпна пршми на себе монашескш чинђ, п по краТКомЂ времену у Енополбскои держави управославиои восточнои Церкви АрхЈеп^скопомЂ Сербскимђ поетане. Но и овогђ важногЂ Серблвина трудБ у смотренш АрхепЈскопхе Сербске суетанБ буде , ерг> е и онђ као и предцм нћгови збогЂ све већимЂ посташћегЂ угнћтенЈн ТурскогЂ морао послћ краткогЂ времена Енополћску оставнти , и у Влашку преселитисе страну, гдћ е отђ Матееа Бесарабе Воиводе тамошнћгЂ сђ честш пр1имлћнЂ и у Монастмру Коману много -година прожививши умрео , и у женскои Церкви предЂ вратима еаранћнЂ бмо 8). Истина да су се сви ови Бранковићи трудили « старали , да пол1т!ческо нћко суш,ествованћ народу СербскомЂ прибаве и даду ј ништа манћ духЂ е вре- ^ мена са свимђ другу судбу истомђ иароду опредћлнвао : зато се и сбмвало, да е народнћ станћ, што су чесће Бранковићи покушавали , да народЂ у 7) р. 11, 65 —. (ј — 8) р. 11 , 08 — 9 —