Serbska pčela

— 159 —

г раФЈческе ово граммат!ческе иогрћшке своис ки погледамо, то и нехогице казати принЈђе01 смо, да се надчг, споменЈТВЈМЂ Толкован1емт» ЈЈуангел^н, (нект. намЂ се опрости) соблазнити ;1 орамо. — Међу тимђ задержатисе ие можемо, да п'];ко.1ико прим4чан1н наши примБра изђ С аМБ1 Ексхортацјн не наведемо. На стр. 15 исте цнћиге стое ове рЈзчи: „У нашои особито цшвославнои Греческои Церкви, коеи нема подобне у свђту сћмена има доста и чиста". Ову науку мм нигда за православну признати не можемо. — Дал г ћ на стр. 22. ово читамо: „У данашнћмт. Свнгценомх ЕуаггелЈш представлн намЂ X. СпасителБ два богата човепа у разномЂ соотоатк) Патршрха Авраама у бдаженству иебесномЂ, а другога у муки и плацену вћчномЂ". Мћ1 сасвимЂ другоач1в МБ1слимо и держимо, да предм г ћтЂ Спасителћве ове прктче ни издалека ни 6 Патр ^архЂ АвраамЂ, но само богатв1и безименми, и сиромашакЂ ЛазарЂ бмо. — КадЂ дал^ Г. АуторЂ на стр. 26. вели : „да 6 терговина, кадЂ сре/мо за рукомЂ изм!)е, поклоиЂ егшт!;ише Иожге деснице", то запмтати га морамо: еда ли и у време обште гладк, гд4 наивише сама сиротинн страда, обогаћенЂ житарЂ, кои в, како е хогћо, раану свото продавао, и тако у терговачкомЂ смнслу срећно терговао, еда ли се гштамо таи зато поклона Б ожшгђ удостјо, што е прескупо, кадкадЂ и жгшлаву раану свого уздмшућеи сиро-