Serbska pčela

— 161 —

с веМОгућш, свезнагоћш, премудр&иппи и наирраведн1и Б огђ за усовершенствован-ћ добрвт 1(0Д1& ни 6 у станго да наково друго средство и3 бере, него управо то „да зле лгоде терпи'% јјко 6б1 они М1ЛЛ10нима дрЈги добр&1 и поште0 ни кривм ни дјжнб1 л10д1и животђ и ЗДра„ д '! ј , чесТБ и иман-ћ отузимали само зато, да се цЈколико лк»дги на НБШва злочинства, невалнлс1 ва и „беззакоша" згаде, пакт. збогЂ тога или ^ добри постану, или као такови да се шштђ ј)0Л'ћ усовершенствуго? Каково понапе о Бог у!? — Маука дал1; она: (стр. 118) да „мб1 ирмо онаково благочестЈе, каково ни еданЂ народЂ на свету нема"; и (стр- 119) „Камо дакле таи народт., кои овако славанЂ законЂ има" ниџ духу чистогђ Морала, нити духу правогЂ Хрјст1лнства, као што треба, отговара. — О тђ сердца желимо, да Г. АуторЂ сђ другомЂ част1ГО ,,Толковашн" срећнш буде, а перва или да се отђ нћга самогЂ што скор1б! пречисти, или да нигда иодђ кр1Т1ку туђБ1 кнБижевника не дође. ЗбогЂ тога на конацЂ, што е иста кнћига за отвећЂ малу ц-ћну распродана, Г. МаринковићЂ и нашу и цћлогЂ Рода признателностБ заслужј6. — 2 4) У Будиму, изЂ Кр. Свеучилишта кнбигопечаткћ изишла е за 1839 год. перва идруга частица пер!од1ческогЂ д^ћла подђ именомЂ: „Н овбш Сербскш ЛћтописЂ за год. 1839. всевмсочаише дарованБШЂ правомЂ Матице Серб^