Serbska pčela

ти могли, но само сј лћпе свое надежде н красне намћре на срећнхе бЈДЈћности часове отлагали. Како пакт. Жса1а „Дткови!п," пос.г); смерти ПатрЈархове, као што смо пређе казали, 24 Мал 1707 год. Ј КрЈшедолу на народикп, СоборЈ Митропол1ТОМЂ СербскимЂ постане, отма истбш неумориме радиности Архшастмрх особито свое вниман-ћ на народнн Јчилишта обрати, збога чега и само дозволен-Б отђ Двора ЦарскогЂ заиште, да нЈЖДна Јчилишта н кнкигопечатн г 1} меЗ )ђ народомЂ своимђ заводи ти може. Но отвећЂ раниа смертв н^гова, коа е ц±лбш Родђ и ЦерквЈ нашЈ .21 1 јлш 1708 год. ј наивећу тјгј и нгалостћ бацила, све н1гове родолшбиве и благодћтелне подвиге н трЈде ј Бсчј прекинЈла е и све е желћ наро дић ј смотрешо просвћштенл сербскогЂ 1723 год. осЈетила 1). Тфло „Дјаковнћево" изђ Беча пренесесе и ј МонастнрЈ КрЈшедолЈ погребе. Адмппстратор омђ удове Митропол^ КрЈшедолске доцше постане СтеФанЂ Мет» хјнцђ , Карлштадсши Ешскопђ, но АрхЈепхскО' помђ , као штр ћемо доцше казати, ие буде. " Мб1 смо се пос .гћдНБЈИ пјтђ ј иов^стниЧ" нашои, или бо.тћ да рекнемо на полго заслЈГЈ наши прадћдова сђ 1оаномЂ Монастерлшм®' подначалнвшЂ воиске Сербске вођомЂ, као

1) С8ар1оуЈс8 81ауоп. и т. ТћеП Сгоа1. II. ч. стр 231.