Serbska pčela

Јкада, бЈДе, као и цћдни СремЂ пороб.гћнЂ; „јонаси, еои ран1е не поб ^гнЈ, буду поубјнни; а споменута света тћла на полћ се изђ церкве цредЂ Монастнрска врата пзвуку, и 6], сниломћ 'јЧрскимЂ на дћлове изсћку. И едва онда, кадЂ Ј.јЛ Д '|, занзивши Турци МонаетирЂ разграбл ћнЂ и пороблћнЂ оставе, са страхомЂ дође нћкЈи ио6 о®нбш старацх, те берже бо.г!; светителвске части скупи, и све и' подг, церквении кровт. сакрме. Но Турци кодћ Петрића г:осл !; н4колико дана са свимђ разбјени, у бћгашо свомђ ЈЦонастБфску Деркву запале, гдћ и свете „мо1ци" сђ ЦерквомЂ заедно изгору. Доцте се само нћколико светБ1 останка нађе, међљ коима е наизнаменитхн свете Ангелине рука, кон се и данасЂ у истомђ МонастБгру сохраннва 17). Подобно Крушедолу у исто време и велика Ремета от г б Турака запалћна буде: а тако исто и други МонастБгри у томђ истомћ времену много отђ Турака пострадаго. Како се ПалФШ са СербскомЋ свогомђ , Ш;мачкомЂ и Унгарскомт. воискомђ сђ боа КарловачкогЂ кђ Петрићу повуче, онда сва сила Турска подђ великимЂ ВезиромЂ 3 \\т. римск. предЂ исту твердБнпо присп-ћ, на кого посл^ два дана и ударати почне, еднако при томђ отђ Управителн ДеФелхолца искагоћи, да л^пбшђ начнномЂ твердБ1шо преда, Еугеши међутимЂ 16) р. 11,179; јЈШм. 382 — 17) Чапл. II, 186 —