Serbska pčela

- 20 -

■0

ли , и „ притнжатн " нбјовз потверди 26), 0 великимЂ ОВБ1МЂ ЦарскимЂ Народу Сербскомг учи1г1лњ1М1» милостима и мм смо се 1839 год. очевидно ув^рили. Кавали смо на свомђ мћстЈ, како с у ст> смерћЈ обезсмерћеногЂ Митропол1та нашегт, МсаГе „ Д1аковића" све жел:ћ народа нашегЂ у смотренго просв^штена Сербскогљ осЈбћепе постале. О тђ тогђ дакле времена до 1723 год. ни мало се ј томђ напредЂ не поступи. Ове вдва године „Владћше" за добро нађе , да преко „Камералногт." Дјректора Барона Каланска, кон се шјит'1. и С јдгомх Сербскогт. народа назмвао, ј име Дарско налогЂ изда, како да се по градовима и селима Сербска Јчилишта заведу. Ово отеческо нам ^ренћ Царско, кое е 1724 год. Моусеи ПетровићЂ Арх1еп1сконЂ Сербско-Б4о градсши ОКрЈЖНБГМЂ своимђ писмомђ, цкгом^ СвештенствЈ обзнашо, и кое е доцше 1730 го дине НародЂ Сербскш ј СоборЈ ВЉоградскозД радостно пршмш, почНе красно напредоватИ' Но при свемЂ томђ совершено довершен! и с ' тогђ дћла изостане до времена Архгешскопа и Митрополхта ВЈкеитЈн 1оановића, кои особито {зниманћ свое обрати на изображаван-ћ Сербско, о комђ ћемо доцше говорити 27). Године 1725 наилазимо мм на еднЈ ДарскЈ комм1с1к), кон е ј исто време отђ праведног^ 26) Чапд. II. 166, 189, 195 — 27) Чапл. I 1 31 -