Serbska pčela

— 23 —

т и не можемо ? међу тимт, многа важна питана цзг узрока нБки засадЂ на страну оставлагоћи, т о примћтити морамо, да Ешскопи наши нигда нИС у сиоменЈТЈ о ДекретЈ промкиЈ за правителнј признавали, иити сј игда сђ нбомђ задоролбни 6б1ти могли. Св4доч6ј о томб очеви, и у имамо. Тект. што се ратЋ ТЈрсти ст> закдгоченБтмЋ КарловачкимБ миромЂ окоича, а оно Сербски Епјскоии доказивати почнј , да јјо сммслј Пр1з!лег1а Народнви Десетакт. отђ СербскогЂ народа нвима принадлежи; Римско н апроги†ģховеиство себи га присвоаваше. Распра се дакле о истомђ СербскомЂ ДесеткЈ измеђЈ ове двћ стране донде продЈЖи, докђ се наипосл4 1725 године отђ Цара не отреди у Пешти иодђ КралћвскимЂ ПерсоналомЂ КомМ1СС1Н, да обе препирагоћесе стране прислЈша, и свов изв^ст!© о томђ ЦарскомЂ престолЈ поднесе. Комм1СС1Н иста едва 1727 гедине предло. жи о томђ ЦарскомЂ ДворЈ свое „мн&те ," да восточногђ закона Егпскопи иикаквогЂ права на Сербск1и ДесетакЂ немаго, но опетЂ по смб 1 слј ВладиславлЕвогЂ II Декрета, 45 Члена да Граничари отђ даванн Десетка свободни заостанЈ. Сва се писма и послови ове цћле пар" нице Кр. Унгарскои придворнои Канцелар1и предложе никаково на то СвевБ1сочаише „р4шен1б" ие изБфе до СербсконародићгЂ у ТемишварЈ 1790 год. держаногЂ Собора, гдћ се но* во исканБ Народнћ предложи, да се сир^ЧЂ На