Sion

91

другога, а први јој је муж жив, крива је и казни се. Овакав занимљив случај, десио се ту скоро у ваљевском округу. Пре -четири године, дошао је конзисторији гаабачкој неки Мијајло Петровић из Памбуковице окр. ваљ. и поднео тужбу, у којој се вели: да се он пре гиест година оженио једном девојком (име јој није означио), која је становала у Новацима, па је с њим живела само три месеца и сад је негде отумарила и нигде је нема. С тога тражи да му конзистор. дозволи другу женитбу. На ово је конз. шабачка по §. 139. закона о црк. властима у Србији, позвала преко новина Мијајлову жену — коју она зове Јеленком или Јелицом — да Јој до рока престане на суђење. Није прошло дуго, тек етоти од среског начед. извештај, да је Мијајло нашо своју жену удату за Стевана Симића из Бргуље, дакле четир сата далеко од његовог села, и да се она сад зове Милица, па је још и децу са Стеваном изродила. Отуд се изроди парница. Један вели моја је жена, други моја је. Конзисторија предузме ислеђење. Почне се трагати одакле је Јелипа — Милица. Гди је седела пре и који је познају. Кад упитају њу, она почне казивати да је из Босне, да је отуда прешла још дететом и да је живела на Убу код своје помајке Ружице, одакле се и удала за Стевана, Нађу се у конзисторији и акта о дозволи брака датог јој 1868. год. (л« 177.) Кад се први пут удавала било јој је 18 година, као што сведочба о неудаји гласи. Еле Мијајло хоће жену и то баш ову коју је нашо. Н>ему треба жена, јер он је у задрузи, а није бог зна какога стања, па му овако кућа пропада. Конзисторија испита сведоке : старог свата, сватове и попу, који га је венчао и ови осведоче, да је баш ово Мијајлова жена и они је добро познају јер су пре 6 година њој у сватове били. Попа тако исто посведочи, да ју је он венчао и ако је није мого добро разгледати, јер по ондашњем обичају свака млада носи тако звани стидник на лицу, па често и младожења не зна шта