Sion

124

Доцније и то од прилике на свршетку XVII. века, катедра јепископа смедеревског, била је уништена. Кад је српско патријаршество пропало, она је још постојала, али у каталогу патр. Хрисанта никако се не спомиње. 28. Ужичка. (Види јепаркија Моравичка). 29. Ваљевска. Катедра је била у вароши Ваљеву на Колубари. Ова је јепаркија на сву прилику основана после пропасти српског патријаршества. На свршетку XVII. века или почетком XVIII. века, н>ој је придата била, суседна јој јепаркија ужичка, па су се с тога доцније и архијереји њени звали, час ваљевски, а час ужички. Да је јепаркија ужичка одиста присаједињена била у то време јепаркији ваљевској , најбоље се види из тога, што н>е нема у каталогу патр. Хрисанта. А да је одиста спојена била са ваљевском, сведочи и то, што су се доцније и архијереји њени звали: ваљевски и ужички. т ) 30. Шабачка. Варош Шабац, основали су Турци 1470. год. и звао се пре тога Заслон. Незна се, кад је основана јепаркија шабачка. После патр. Хрисанта, који је броји међу остале јепаркије у архијепискоиији српској, владика Василије ништа о њој не спомиње , а то ваљда с тога, што је она једно време била заједно с ваљевском. г) Данас она постоји, као засебна јепаркија са катедром у истом месту. Овим ми завршујемо наше проматрање о катедрама у Србији. Желити је, да ово неколико речи, као и све што смо до сада о српској црквеној историји писали, не остане непознато нашем свештенству, јер главно је да себе познамо.... Свет. Ј. Никетић.

') Гласник II, стр. 205. У Голубинског, стр. 495. 2 ) Путсшсствије Вујића ио Србији — стр. 322.