Sion

119

Питам вас, како је могла црква сто петдесет година без своје маве —• папе остатп? И за чудо, већи део тих папа, произлази из племепа самих папа; а то су сигурно они, које је Бароније описао. Сам ^енебрадо, којије највише ласкао папама, усудио се рећи (901). г Ово је столеће баш несрећно; јер има скоро 150 година од како се папе неЈтледад на поштење и врлине својпх пре^ходника, и пре би се могли оу(падници, но апостоли назвати." Чпсто уображавам, како је тај знаменити Бароније црвенио, кад јеЈшисивао епископе римске. 0 Јовану XI. (931). сину папе Сергија.-^ког је родио са Маррпјом својом наложницом, веди ово: »Стена цркв^ т. ј. римска, страшно је осрамоћена овим изродом" Јован ХШ966) ког љубавнице у 18. години за папу изабраше, ни за длаку не беше бољи од својих пре/ходника. Жао ми је, поштована браћо, што морадох толико прљавих ствари изнети на видик, зато ћу да прећутим о папи Александру VI. који у исто време и отац и љубавник Л.укреције беше; хоћу да прећутим о папи Јовану XXII. (1316.) који је због познатог преступа конатинским сабором дишен папског достојапства. Може бити рећи ће когод, да тај сабор није био јаван. ? Ако је тако, онда следује, да се ни избор Мартина V. (1417.) не може сматрати законитим. 1 л Нећу да цитирам о раздору, којимје црква обесјчешћена. Бивало је у то доба — по два, а понекад и по три папе на престолу. Питам вас ко од њих бејаше прави папа? Опет вам велим: ако непогрешљивост садањег папе римског усвојите и прогласпте, морате и све његове преДходнике — папе римске и то без разлике таковим признати. А да ли сте то у стању учинити, кад вам историја јасно сведочи, да су многе папе врло често грешиле и с правог се пута уклањале. Можете ли рећи, да су оне папе, који су лакоми, убијце и Симонисте наследници Ј. Христа?! Ах! поштоваиа браћо, таку бруку учинити, значило би Христа издати. Више би ј&грешили пред лицем сина божјег, Ј. Христа, но што је Јуда ^грешио, то би значило — блатом се у лице Христово бацати. — (гласови: „доле са говорнице брзо, зачеппте (затисните) том кривоверцу уста"). Поштована браћо, ви пз свег грла вичете на ме^а'зар не би поштеније било, кад би моја начела и доказе измерили на теразијама поштене савести?! Верујте ми историја се не да више поновити. У њој ће вечно записано остати, да је овај сабор папу за