Sion

271

мирски, аукторитета највећега; зато ни једна школа па ни она, која не дени дело по садржају већ само по чину и положају писца неможе у томе погдеду ништа предбацити г. Мандровићу. По нашем мнењу мислп о Богу највећих умова струковњачки су побране, само нам се недопада увршћење мисли Фридерика другога чувеног краља ратоборца Прајског, јер нам заударају пантеизмом, а ствар је у историји већ пресуђена, да Фридерик није посматрао Бога на основу науке, већ па основу сладострасне своје природе. Р.

Помед по свету. Цариград 12. Аирила 1874. год. ТуркоФили наши већ имају на души својој много невиних жртава, много невино-проливене крви и сада по њиховом плану нема тога, кога они неће упропастити. Главно им је средство — клевета и иодметање. Жртва је такве клевете Хаџи Јордан Хаџи-Константиновић ирви и најваљанији учитељ на славенском југу. За славенску цркву и школу њега су Грци били прогнали у сургуни, и ту је изгубио једно око од ударца канџије. У политику нигда се мешао није. Љему има много да благодари Екзаркија за своје остварење. Он је први прикупљао јужно славенске старине и он је најлојалнији подајник Султанов; Он је дао готово сав материјал ГилФердингу о Јужно-словенским старинама. Па ипак цео свој век остао је учитељ — те учитељ! У потоње време учитељовао је у Скопљу. Он има такву огромну библиотеку какву ретко ко да има на југу словенском; зна све Европске језике и учио је забадава децу у Скопљу. Нема књиге важније које он неби пмао на Бугарском, српском, грчком, талијанском и руском језику. Он се спремао да то драгоцено благо завешта некој обштини, јер није Фанатик — ни бугарски ни српски, већ сматра да су то браћа и да бугарске наше пропагандисте највећу несрећу граде сејући мржњу и раздор и насилујући Србе да се побугаре. То присиљавање бугарски пропагандиста њему је најбоље познато, и то је изазвало мржњу и раздор у Скопљу, и бугарске пропагандисте намисле да отму од Срба њихове старинске цркве, па и задужбину Душанову, у којој се он венчао на царство. Та неправда доведе ствар до боја, и Јордан се заузме за праведну ствар: Срби добију своју цркву. Тада пропагандист бугарски коџобашија Тодорче с братијом измисли паклено срество да погуби једног седамдесето-годишпег старца, који једва хода, јер је слаб и веК гогово невиди: Тодорче с братијом напише писмо као из Србије од имена Капетан-Иље, у коме бајаги Иља јавЉа Јордану, да му шаље барута и револвера и у коме најгнуснијим и најгрознијим начином грди и цара и паше, и Турску веру и све, па то писмо Тодорче