Sion

420

запекло Јсеве наше, ваздух се беше од силне жеге згуснуо, усеви се сневеселише, глад беше отворила чељусти своје , -и земљорадник се беше снуждио, да ће му узалудан труд бити. Дању — еоћу мишљаше, како ће изранити пород свој. Но како је велика милост твоја Господе Боже, пуна је земља светих твојих дарова! Куд год се окренемо видимо благодети твоје, ти нас обасипљеш милошћу твојом. У часу кад нас зебња обузе, да ће сујетан остати труд наш, када јака жега исцеди влагу, која је за растење усева нужна, ти нам посла небеску милост твоју, ти нам окваси њиве плодоносном кишом , скиде дано-ноћњу зебњу и развесели срца наша, па зато се и састадосмо, да принесемо благодарност нашу твом светом престолу и да те замолимо за продужење твог отчинског старања о нама. На овом месту нужно је, да нашу пажњу, на један посве немио појав, у животу нашем обратимо. Вера у Бога аобудила нас је, да се овде састанемо, но да ли ми веру нашу засведочавамо добрим делима? На ово питање, морамо заруменити. — Колико их има међу нама, којима је нсовка свега што је по нашем закону свето, посве обичан разговор!? Колико их има, који дечицу своју, тек што почну говорити, уместо хришћанског васпитања, уче псовци и грдњи!? Па јесте ли видели браћо , шта дочекају такви родитељи? Уверени смо да ћете сами признати, да осим тога, што страшан грех на душу своју наваљују — дочекају оно што песма говори о непослушној деци: „ Неиоштују млађи старијега, неслушају деца родитеље." Богме браћо, жалосн^ је, ал морамо признати , да таквих прилика доста виђамо. Па хоће ли Бог овако неблагодарним синовима миа лост своју указивати, који грде, псују и неслушају своје родитеље, који су толико труда и муке поднели, док су их одгајили и одранили? М&јка гаји чедо у колевци и јошт тада помишља, како ће јој син у старости подпора и ранитељ би ги, а син пошто дође у узраст, већ се почне мрго-