Sion

438

1

једногласно усвојише сљедећа три закључка: 1. Религијозно и социјално стање енглеског народа у данашње време више нег икада показује на високу важност сајединења цркава. 2. Садашњи покрет у римској цркви, који себе називље старокатоличким, закључује у заметку тако важне посљедице за сво христјанско друштво, да мора на њ обраћена бити пажња не само чланова римске цркве, него и свију, који сачуствују питању христјанског јединства. 3. Дух, којим се мора вести к своме рјешењу питање о сајединењу цркава, изражава се у двје рјечи: „слобода и вјера." Посље једногласног усвојења говору показао је, да од тежње к сајединењу цркава не мора задржавати никога страх, да ће у број незнатне мањине пасти, јер, рече он, свака већина њекада је била мањином , пак и само христјанство још и данас има мањину човјечанства на својој страни. Посље предсједника први говорник предложио је сљедеће: „при садашњем невјерију, које све више расте и у Енглеској и у другим странама христ. свјета, питање о сајединењу цркава дало би у руке бранитеља хрисгјанства најпрјечи љек против те заразе сувременог друштва; с друге стране оно би најјаче допринјело да оживи црквени живот у Енглеској, који је на жалост дубоко пао. Што се тиче социјалних питања, сајединење цркава и у томе би принјело врло много користи нашој цркви. Путем сајединења са васионском црквом, англиканска црква изгубила би свој стегнути аристократички карактер, кога толико мрзи нижи сталеж нашег друштва, који усљед тога сасвим не сачуствује господствујућој цркви у Енглеској и тражи удовлетворења своме религијозном осјећају у различитим сектама, каквих је пуна наша отаџбина." Др. !лШе<1а1е саобштио је сбору њеколике врло важне рјечи Делингера, да пријатељи цркве могу само тако подржавати покрет старокатоличанства, ако буду свугдје разпрострањали убјеђење, да старокатолици искрено желе сајединење свију христијанских цркава, дочим с друге стране куријална партаја сматра ту жељу старокатолика јеретичком