Sion

525

своје цркве одрече и с другои се сједини. Злоупотреба црквених добара, дембелисање и готованлук већих чинова црквених и свецких, биће без сваке сумње непрекидни изазивач народње зловоље и спроћу цркве и црквене јерархије, док год се народу, ма којим било начином у том погледу не Законодавна власт цркве постоји у рукама конФОкације (духовног суда), који се на заповест краљеву у једно време свуд по провинцијама склапа, и под председништвом архијепископа о поднесеним краљевим предлозима светује. Сваки тако провинцијални синод раздељује се по начину парламентарном у два дома; горњи и доњи дом; од којих, горњи дом састављају архијенископи са јепископима, а доњи декани, архиђакони, посланици старешина парохијских и два посланика нижег свештенства. Закључке обојих домова потврђује и извршује сам краљ. Кром овога постоји у свакој дијецези као и код нас. копзисторијски суд, под председништвом вишег свештеника. Против пресуда конзисторијских апелира се на јепископа и најзад на архијепископа, против чије пресуде нема даље жалбе. У провинцији кантрберијској , архијепископски је суд највиши духовни суд. Осем овога има још право сваки архијепископ на истраживање, потврђивање и испупење тестамената, кад имање умрлога у разним дијецезама лежи. У сљед овога ако се спор деси, онда се апелира на краљевску канцеларију. Казни свештеничке ове су: разрешење службе за време, ускраћивање једног дела прмхода, или целог годишњег доходка, одлучење а и изгнање из свештеничке службе и разрешење чина, у ком се случају осуђени после као световњак свецкој власти, по делу своје кривице на осуђење даје. Опште кајање за грехе и клетве, које се пређе против свецких и духовних особа од стране црквеног суда употребљавало укинуто је сада са свим. (свгшим се).