Sion

ш У*&■■■ 1.7

VIII. Неуважавајући општу корист дркве, несмотрено забрани славенску литургију, и заповеди Методију да у место ње заведе латински или грчки обред. Славени су исмејавали ову забрану и остали верни славенској литургији, негујући своје народно свештенство, које је нрезирало панске наредбе. Латински попови сад стану пребацивати Методију, да се он не влада по учењу саборне цркве (као бајаги да је у Риму само саборна црква) и да народима проповеда јерес. Папа Јован писмом од 14 Јуна 879-те год. позове Методија у Рим а међутим анатемише славенску литургију. Ево један одломак из папина писма: „И то чујемо да божанствену службу одправљаш на варварском (лепа хвала папству!) т. ј. на славенском језику. Зато смо већ писмом нашим преко Павла епископа јакинскога, на тебе упрапљеним забранили, да не свештенодејствујеш на томе језику, но или на латинском , или грчком, као што чини црква божја, која је расута по свима областима свега света и распрострањена међу свима народима." Папа- Јован овде је крупно погрешио, мислећи можда да над лажима великаша нема контроле! Он каже да се богослужење врши само на латинскоме и грчком језику, а повесница нам вели, да су се још онда употребљавали обреди сирски, коптски и јерменски.') Папска самовоља готово порази Методија; морао је или да се слепо покори папској наредби и тиме да изгуби плод свога неуморног рада , или да се одупре насиљу. Његовом срећом прискочи му у помоћ моравски краљ Сватоалук и ослободи га сваке неприлике, пославши с њиме у Рим неколико својих великаша и славенских свештеника с налогом, да буду при руци Методију у свакоме случају. Славени су били спремни да одбране мачем у руци своју литургију. 2 ) (Камо среће да наша славенска - римокатоличка браћа с таквим одушевљењем сад потраже да им се поврати ова на-

*) Вид. Саг<! Вопа. Кегит БНиг. 1л1з. 1. ра§. 96.

2 ) Внд. Кеиев ^ећг^е1заи«1е с!ег 1)јр1ота1,Гк Тћ. II. ра§. 167.