Sion

703

хваћа: при томе момци у коду пуцају из М81их пушака, као да тиме хоће „темпо" играчима да даду. У свему се представља слика величанствена, слика необична! У кући „многаја љета", пред кућом коло са пјесмом и пуцњавом, тамо једни се бацају камена с рамена, овамо други се ускакују. Једном рајечи све ликује, све је пуно радости; славе такове, рекао сам већ, нема него тек кад је посјета владичина. На скоро свршиће се свечаност. Јога један сахат и владика ће одлазити. Поднесе му попа на преглед књиге парохијалног уреда, н сад опет својеобразна сцена почиње. Сакупише се у засебну собу владика, попа, тутори и још неки сељани, који хоће да знаду гата се у њиховој кући ради. Шта се је ту радило, ја не знам, — пак баш и да знам, не бих хтио говорити јер се то односи к званичним пословима, а при томе догаћа се при затвореиим вратима, а моја је задаћа да опишем шта је било у јавности. Нешто се је особито тамо морало догађати, јер одјек дигнутих гласова допирао је из собе чак у авлпју, г/1е сам ја код кола стајао. После једног сахата отворише се врата и владика приступа опет к народу. Време је одласку. Остављају се игре и сви се около владике скупљају. Сад су сви смјелији; нешто љубазни говор владичин, нешто послеобједно расположење духа свима је смјелости дало и сваки хоће да своју владици рекне, особито кад је владика заговорио о пољској привреди. Али нема више времена разлагању, него сваки сада приступа к руци владичиној, ијелива је и прима благослов. Стављају се за тим у ред момци — пушкари и барјактари онако исто, као што су поређани били кад су дочекали владику и крећу се пред колима владичиним, да га до међе села исирате. Пуцање, звоњење, свирка, пјевање, све у двострукој мјери него јуттрос чује се сада, — и послије једно пола сахата таког тријумФалног хода сретају се барјаци и момци из другог села, који изиђоше на сусрет владици. Зауставља се ход, владика изилази из кола, благодари једнима на лепом дочеку и пратњи, и благосиљајућп их отпушта кућама својим, од других слуша добродошлице и за тпм креће се подобним путовањем даље и даље, да са истом цељи посети и друга села и вароши и поучи своје верне. 8. Октобра 1874. године.