Sion

88

рену против убидца Вукашина: ,,Пр1ЈСТДИН Клмшинне нлсмлкл ун ННТН, НЛ Крошу 1С цлрстко н по родоу н по кодиноу;" 1 ) ИЛИ у оно време по с.мрти Вуканшна, кад земља оста вроз шест година без краља , црква је припомогда, да се непоруши држава, помазавши на царство кпеза Л.азара. И српска црква не само да није бида сметаа државној вдасти, пего је бида напротив једини искрени савезник и најоданији помоћник. За то их и видимо сдожне, како у остварању државне мисди, тако и у сдожном ударању на опшгега непријатеља — раздичне Јереси. (настдвићк се).

Да »ли је апостОхЛ Петар кадгод био и ^ивео у Риму. (сПОР ИЗМЕБУ К4Т0ДИЧКИХ СВЕШТЕНИКА и ЛАСТОРА ЕВАНГЕЛИЧКЕ ВЕРОИСПОВЕДИ 9 и 10 фебруара 1872 г. у риму.) (НАСТАВАк). Но катодичкп богос1ови могу на ово да кажу: „па ако Петар није дошао у Рим друге године царовања Кдавдијева, он је могао доћи идуће за овом године. Његов додазак у Рим управо 42-е, а не које друге годпне посде рођ. Христова, није никаки догмат вере; једна година ранпје пди доцнпје не може да уништи Факт његова живљева у Риму." — Ако је тако, онда где су оних 25 година, за време којих је Петар, ио доказивању тих истих богосдова, био нрвосвећеник у Риму ? Но да видимо даље. Историја нам казује, да је Ирод Агрипа, сродник Ирода великог, умро у 45 год. посде рођ. Христова. А ио причању књиге „Апостодска Деда" тај исти Ирод наскоро пред своју смрт . . „одпочео је да гони неке што су припадали цркви... и убивши мачем Јакова брата Јованова... ухватио је и Петра те га бацно у тамницу..." А иосле, испричав чудно ослобођење Апостолово, књига ова ведп даље: „и ГГетар... дође у дом Марпје матере Јована, којн се звао Марко, где бијаху многи сабранп и мољаху се Богу... А он, махнувши на њих руком да ћуте, каза пм како га Господ 1 ) Тдда плтрнирхк ск сћкоромћ рекшн: сдлвд тевв Господн ддћготрпмнке, н многомнлостнве, прн^рн св кмсотн светмге своее нд а^локлгенЈе лтдн евон н виждћ непрдведин соудћ, еже ск нлснлнкм кћ^ш.мнт."