Sion

155

матер већма него мене, није мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него мене, није мене достојан. И који не узме крста својега и не пође за мном, није мене достојан.. Онај неће поћи за мном и неће бити мојим учеником, који мене ради не омрзпе на оца свога и матер , жеиу и децу своју, који не назове својим непријатељима своје укућане, рођаке и блиске к срцу људе"... Зар није овде јасно исказана мисао, да ради духовних цели , ради истине и добра, ради виших разумових тежња, човек треба да се откаже од свију својих навика према роду , и да жртвује и сам живот свој, као што је Спаситељ жртвовао га за добро и срећу човечанства. „И ко изгуби душу своју мене ради, онај ће је сачувати." Но особито искаче на видик у том погледу ова сцена, коју описује Јеванђелист Марко. Спаситељ у кући једној учи народ, и гомила слушалаца око њега пажљиво слуша и прати речи његове. У то време један од оних, који су седили близу њега, вели му: „Господе , ето мати твоја и браћа твоја и сестре твоје питају за те." А Христос, показујући на слушаоце, одговара: „Ево мати моја и браћа моја! Ко изврши вољу Божију, онај је брат мој и сестра моја и мати моја." У тим речима лежи сва будућносг новога човечанства и семе радикалног преврата, који у току векова преображава сав склоп његових друштвених одношаја. Од сада неће руководити људе искључиво једини породични нагон, својствени и животињи; него ће се пре свега и више свега ценити наравствено достојанство личностн, као начело и основа новога друштвеног поретка. Од сада на позив дужности, на глас истине и добра „устаће син на рођенога оца, кћи на мајку своју, а снаха на свекрву своју". Од сада ће ишчезнути мир и под самим домаћим кровом и на кућевном огњишту настаће раздор и подела. Али усред тога раздора, вечне борбе и метежа, сићи ће, спустиће се на земљу божије царство, — царство правде, љубави, слободе и више духовне хармоније.