Sion

179

да поштују нрава један другога и да их братска веза љубави саједињава. А за све то нема јаче везе од вере и љубави хритћанске, од поштовања св. цркве и њених установа. Утврђена на гробовима евојих мученика, св. дрква јасно је определила и утврдила значај поштовања св. икона и изрекла: да част, која се указује лику Спаситеља или матере божије иди кога од угодника његови, прелази мислено на онај лик, који има своје вечно биће. А заповед божија: „Месоткорн сек® квмнрд" дана израиљцима преко Мојсија, не односи се на изображења светих, као што мишљаше началник иконобораца император источни ./1ав Исаврјанин и његови сљедбеници, већ се односи на идола, кога су израиљци обожавали и који поштовање, које пристоји богу, чињаху киповима и животињама. Но ако ови чланови имају и слабу искру вере , имаће ма и најмању искру духовног живота, који даје животворна сида цркве; јер су у ње врата покајања свагда отворена и све улазеће прима, и велике и тешке њихове грехове лечи и тиме душу исцељује, ако принесу искрено покајање: веру у господа и покорност њеним св. установама. Може бити да би на ово когод могао рећи: јест, треба поштовати све, али оно, што није за данашње време, треба заменити другим или сасвим уништити и т. д. јер народ саставља цркву и друштво. Да, црква је заиста друштво, које састављају православни хришћани, "али је ово друштво Богом установљено, које иша своја правила , своје догме и законе; и сваки онај који жели да се ползује оним благама и преимућствама које она даје и обећава, дужан је да се покорава свима правилама и законима и да призна њену веронауку, јер је ово характерна црта, по којој се црква разликује од свију других световних друштава. Обично друштво или општество, у време свог историјског развитка и силе ноставља ове или оне законе по природи својих становника, и опредељује своја одношења на овај или онај начцн; но ови закони ♦