Sion

203

те грчке области и мдого раније, те заузме јужну Македонију бдизу вароши Содуна, где се и данас надази варошица названа по имену Срба „Србица" (Сервија), коју су, без сумње, Срби основади. — Па како су Срби , у време пресељавања у те предеде источне империје већином биди незнабошци, то многи историци и непризнају Фактично ширење хришћанства међу Србима до нихова преседења у предеде грчке империје; но то је врдо несправедљиво, јер ми имамо много докумената, да је се хришћанство међу сдовенима појавидо у првим вековима хришћапске епохе, у броју којих биди су и Срби. А кад су се Срби иреседиди у грчке пределе, где је готово сав народ био православни, тада је се међу њима и Бугарима почедо брзо ширити хришћанство. Следствено, Срба је било православно — хришћанске вере и до преселења њиовог у грчке пределе под императором грч. Ираклијем, а и они — који су се пре тога преселили у малим и незнатним бројевима, такође су примили веру хришћанску до долазка њихове браће. — И ти, који су примили хришћанство још у својој првој насеобини, заједно са словенима, и ти, који су пре у грчке предеде дошли и хришћанство примили — узб}^дили су љубав ка Христу и његовој науци у својој браћи, који су још у тами незнабоштва били. У овоме је још и сам император Ираклије помогао, који је довео из Рима свештенике , те су их научили вери и крстиди их. 0 томе имамо сведочанства од Конст. Багренородног, који врдо укратко о том догађају говори. „ н находдсћ (Сервн), вели он, кђ подунненшн у нмперлторљ Гретесклго, прнкедшн н^ Рнмл скдфеннкокЋ нмперлторв (НрлклТн) крестнлг нд н нлуунлт, дђллмћ кдлгоуестТл". (Бе ас1пип. трег. сар. 32). У овоме је пак и сведочба Конст. ПорФирогенита односно крштења Срба у време цара Иракдија. Јаснијих и тврђих доказа нигди не надазимо о том знаменитом догађају у срп. црквенској историји. — Разсадници хришћанске науке — датински легати — једнозбог својегјезуитског понашања са својом паством,