Sion

322

Он је и њу својим добрим и благим речима саветовао, да се у будуће са својим пастирима слаже и њихову љубав својим скромним понашањем и тврдим веровањем у истиниту христову науку — задобије. Оваквим начином св. Савва у неколико измирио је народ са свијим духовенством , али ииак су наскоро Грди — свештеници на све опомене и управо молбе светитеља српског заборавили и своју вољу терали. У нади, да ће владати мир и сиокојство у његовој милој отаџбини, св. Савва врати се опет на Атон и одтуда у будуће строго је сљедио за делима српске цркве и српског народа. Овај достојни иастир и нрвопросветитељ српски, у путовању по Србији, приметио је још и то: да цариградски патријар, живећи у то време у Никеји, због удаљености од српске државе и цркве, неможе да има онакав надзор над духовенством у Србији, какав би требало да има и какав би за цркву корисан био. Удаљеност православног патријара од српске цркве давала је маха римским папама , те су ови све више и више ширили латинску науку у српским пределима и српски народ од православне цркве — наше — мајке цепали. Да би се пак овом злу стало на пут, св. Савва се решио да измоли код цариградског патријара право, те да српска црква има свога независног архијепископа, који ће бити тврда ограда против паваљивања и силног уплива римских папа на српску цркву. Ова је мисао у њега била док је још као дете у двору оца живео и она га је из родитељских руку отргла и у манастир на Атон упутила; а није , као што неки говоре, да му је та мисао случајно у његову главу дошла. А и његов отац, може бити, при смрти заклео га је да ту мисао изврши, јер је и он на том делу радио целог свог живота, али не беше тако срећан, као његов син, да исто оствари. Св. Савва, после свог путовања кроз Србију, неколико година заузимао је се код цариградског патријара и грчког мператора о уређењу српске независне архијепископије. Имратор и патријарх сагласе се да се у Србији ус танови на-