Sion

350

Слободу , коју су дади дариг. патријари сриској архијепискоиији. рачунади су они као тек привремену. И, према овоме, Грци никада несу признавади, да је српска архијепископија по праву и по ирекој нужди и потреби ради одбране нравосдавља у средини српског народа - уређена. Они су вазда тврдиди , да је српска архијепископија уређена у Србији из почасти ведикога поборника правосдавља св. Савве, и као таковом уступљена у награду једино н>ему , с којом може за живота независно управљати; а посде смрти његове мислиди су они, да је униште и себи наново присвоје. Да су пак цариградеки патријари о томе тако мисдили, то неподдежи никаквој сумњи, а и потпуно су осведочили својим у поздније време поступцима — односно српске цркве и њене независности. Осем што је тако мислило цариградско духовенство, мислили су и тумачили о давању самосталности срп. цркве исто тако и сви Грци. Но цариградски патријари и охоли Грци мисдили су једно, а Бог је опет даровао Србима друго: даровао је Србима и њиховој цркви онакове мужеве, који су врло добро појмиди хитрост и дукаву намеру представитеља грчке цркве наспрам срп. архијепискоиије. Први је прозрео ту мисао св. Савва још тада, кад је њему преддагано од стране цариг. патријара и грчк. императора да он сам на себе прими дужност архијепископа српске цркве. Св. Савва је врло добро знао, да је Грцима сасма тешко одрећи се од своје власти над срп. црквом, па с тога он дуго се устезаше од тог предлога — који му цар и патријар предлагаху. Он је још на први мах желио , да се право избора архијепископа у Србији освешта и призна цариградском црквом и тиме се узакони и за будућа времена, — како би Срби имали на свагда то право, без да више моде патријара о томе. — У исто време и нредставитељи грчке цркве, прозрев куда циља св. Савва, несаглашаваху се признати срп. архијепископију на таквим правама , на каквим захтеваше св. Савва да се она уреди. Те с тога и на први