Sion

408

па лепо и прекрасно „а" па опет и иа једној гранчици крстић. Иза ове гранчице, а скоро баш на среди, Јулшо с краја стоји чисто и прекрасно писмо „Ф." Иза овог пде опет гранчица нека и на н>ој крствћ мали. Даље близу десног краја стојн прекрасно ипсмо „П". Иза њега је опет на гранчици крстић мади, а пза ове стоји сасвим пзбрпсано нисмо „н а које држп отац Која да је у цркв. сдавенска „е-." Но пошто нисам о томе уверен, ја сам га и изоставио, п нисам га сгавио и написао овде. Тако дакле овај другп надпис показује + АФП" 158 хиљаду пет стотииа још неку годину, ваљда кад је овај прастари споменик узет за часну трпезу. Други нак наднпс славен, нисменпма написан ево значи ово: (1) ~ дјј ~ д ~ (2) ~ ксекллд... <рлау (з) ~ <о РШ|Л(ет1») с(€) к ~ (4) ~ (о лрнмем(ске) (5) ~ поглн« (о ери (6) с?5 <о рнкшкунн (сс) (7) (<0) 6к0(с1!) Иди другим писменпма пзоставивши оно у првој врсти "Д" и „Ц, л као п другу врсту, иа одма почевшп од треће врсте пздази ово: „Свевдад 511. (ваљда годпне, иа опет додато 90.) одрпче се од своје од арименске погане од јереси одрекшући се од своје" п тако даље шта је п како бидо незнамо. Е, па сад шта ћемо п како ћемо ? Одкуд та збрка и тај хаос у ппсменима п надписима на. једном и истом камену, па једном п исгом сиоменпку? штаје то, како је, од куд Је пптаће мдогн, а иу нас се сампх рађа баш то псто нитање? Ирво п ирво ваља нам испитати причу народну шта н како она зна о овој ствари. Друго ваља нам испитати о месности ове стварн, и треће ваља да испитамо и сами тај сиоменик кодпко се год више може. Што се тиче првог пптања ево нам одговара иародна прича на њ као што нам причаше најстарпји за сада Скобаљац Ива Сремчевић од својих 80 год. а и народ у Кључу код кудина кључких. „Бпо је веде, један ведики монастпр у Борку, у коме су се по једнима кадуђери намдожиди, па немогући впше живити заједно, некодико њих, и на број четири, побегну из тог борачког манастира и настаие се овде те направе овај манастир, једни веде од дрвета, а други опет кажу од камена. Други опет причају: да су ови кадуђери притешњаванн од потурица оставиди борачки манастпр и овде настаниди се п направпди дрвени. Трећи опет, да су пз борачког дошди, пошто је овај порушен и спаљен од нотурпца и нравих Турака, а четврти кажу: да су од некуда бегајући, од насиља турског, дошди и овде направиди дрвенп монастир. Само један каже да је био зидан, а сви остади кажу да је био дрвен. У броју да је бидо четири кадуђери сви се и свуда сдажу, као и да су под оним тамо покдопни-