Školski glasnik

Стр. 47.

Алекс. Јоргопић, екупштииа јо жслсла да се и он поново прими чланства, али кад је изјавио да због многпх својих послова пикако не може, на његово место је једногласно изабран др. "(Карко Ковачевић сенатор варогаког сиротинског -стола, а поново су изабранн досадашњи чланови тога одбора: Др. Веселин Т>исаловпћ, професор у срп. вел. гимназпји п АркадпјеМар ковпћ главпи књигов ђа Матице Српске. Рад друштва „Натошевпћа" већ з* ово прво по годпне рада на садашњој основи, показује лепа успеха. Завод је добио улгга на штедњу 73.788 К 87 пот., а уплаћене главнице имаЗОбоО К 94 пот. На менпце је завод издао: 85.733 К 73 пот., а реесконта је имао крајем пословне годпне 5.299 Круна. —■ Чист добптак друштвепи за то по годпне пзнео је: 1 330 К 24 пот. Правила по клјима овај завод ради, стварају му могућност да много боље развије свој рад него што се то могло на основу правила у Новчаној Задрузп. У свезп с тпм, управни одбор је и поднео скупштинп пзвештај о предрадњвма у корист веких трговачких подузећа, која би у већој сразмери разгранала рад овога друнггва. Скупштина је прихватила ово и одобрила п дал,(I рад у томе правцу. Како су у повољном пзгледу по овај завод п везе са већпм горњчм заводима, то је жеља п нада свег учитељства да опај завод што боље у започетом прапцу напредује. Учитељство ако хоће да буде угледно п самостално, мора бити п екопомскп јако. Оваким путем се иде томе цнљу. Сваки учитељ т|>еба да се радује оваком потхвату и да у сва кој прилпци помаже рад овога завода. Читул>а, 5. (18.) о. м. премпнуо је овде у Повом Саду, Коста Крчадинац, учитељ у Ђур1;еву у Шајкашкој. Пок. Коста радо је помагао сваку добру ствар која иде у корист школе п учителЈСТва. Иначе добрсг срца н пун народног оригиналног хумора, остаће у лепој успо мени међу својим познаницима и пријатељима. Нека му је лака земља и покој душ I! — Молпца Еоцкар рођ. Бартулпв учитељнца у С |)П. Падеју, премпнула је на Трп Јерар ха у Сегедипу и тамо сахрањена. Била }е добра н вредна учитељпцг и своме позиву пстински одана. Вечан јој спомен! Прпправничка друагина „Натошевнћ" у Сомбору, прославпла је своју славу Трп Јерарха, песмом, свирком и читањем неколпко расправа. У белешци коју смо прочитали у нови-

нама, впдимо н име свсштеникл, који је светио водицу п име славског кума, само пе видимо какве су бпле раоправе пли бар које еу биле о којима се расправл,ало. Можда би нам бар којп од учптељских ириправника могао јавити што о томе. Српско девојачко коло у Сомбору држи недељом пре подне предавања. Замолило је за ову годину до 20 наших познатпјпх књпжевннка п уметннка, да одрже по једно јавно предавање у Сомбору. Од позваних се више њнх одазвало. Натппси некпх тема, које емо недавпо прочитали, звуче сувпше внсокч. У везу с овпм могли би се довести назори западнпх педагошких мнслилаца, којп су означенн у чланку: „Тежње за преображајем школе," баш у одсл>ку ко]и је напред у овом вроју, где је реч о образовању у у.штностн. ОкрЈжпица Миннстра Проснете. П С обзир^м на 19 §. зак. чланка од 1907. као и упутства издаж г под Бр. 76000 у коме су одредбе тога закона, које се имају привесги у живот, дужнн су пздржаваоцп школа, за свако поједнно учитељско место иставитп сјнспју учптељске илате, а с позивом на 8. §. тога зак. ттају се у обзпр узети спе оне шк-ле, које на тс мелл? XXVI. зак. чл. од 1893. год. нису ужпвале државну прип <)М( ћ. Поједина берива као: вредност земл.е п други приходи које учптељи нрпмају у натурп, а чине саставни део учнтељске плате, имају се саразмерно према прописаном пачпну пр ценпти но данашњој вредиости тих прихода — јср то је добро схваћен интерес самога учнтељства, штоћс се према одговарајућим пнтепцијама новог шк. зак прнступити уррђењу учитељског мировинског ф ^нда." С тгпм наређује свпма жупани1скпм уиравним одборима, да поднесу списак за сва она учптељска места, на којима су, према XXVI зак. чл. Од1892. год. биле плате установљене на 800 круна н то у року од I) месеци. .V тим фгеијама има се истаћи и то: колику награду нрима учитељ за вршење појачке дужности. Коедукација. Др. Фпшер школсми лекар у Берлнну говорпо је у берлинском школском снвету у корист заједнпчке наставе за женску и мушку дрцу. Он се не слаже с разлозима противника, да је то неподесно с моралног гледишта, али зато ппак н овај пријатељ коедукације вели, да се може прихватпти коедукација за прве четпри годи 'е основне иаетав<>, а после да се деца оделе.