Školski glasnik

Стр. 35.

ие може оити говор шхампан и иисан«. (Тб§е1) Наука говора у језику, има исти положај као и геометрија у раду и нртан,у; она мора дакле, увек бити у везн са снољашп.ом стварношКу, са живим језиком и остатн увек љегов усмени и писмени израз. „Све потанкости језичке које се добију раствтрањем реченнца и речи, разни облицп споредних реченпца и одно■шај речи, нису никако подесне да пробуде у деци стваран живот, с тога треба да се пзоставе." ( I 0§е1) Напротив па усмени израз мора се више пазити него до сад. 1 [рагилан говор и добар изражај морају се особито неговати. 1 ако ће се нзвести најбоља спрема за наставу у чп тању и правопису. Но настава у правопису, као н у опште настава у писању, мора се изводити на наставн у писменим саставнма, јер ће иначе промапшти свој стваран значај. Те.ме за писмене саставе морају таке бптн, да и.м је основ жпва унутрашња стварност други.ч речима: да су им подлога радње, доживљајн и околина дечја. У ово.ме питан.у Ј .азвија се све самосталнији правац, тако да у најновије време, неки педагози заступају то мишљегве, да се поједина писмена задаћа не обрађује никако пре тога усмено, него да се да деци на израду необрађена, како ће се моћи што боље видети са колико мисли и израза влада које дсте. Протнвници тога називају то „Педагошком романтиком", „која перподично хоће да прекине класиччо доба Хербарт-1 Јилерове школе" ()\ г јо'о'о, 0. 8с1т1птпп".) Настава V писменпм саставпма, треба да цослужи и науци о језику као правац ; она треба да спреми подесне тачке на којима ће се развијати настава у науци о језнку. Сваки човек има нојад1 и наразност. Знатан део човечје културе, помогла је радња те човечје наравностн, ту спадају свп покрети за религиозним и уметничким. Обе одлике и појам н наравност, стоје на заједнпчкој осн<;вп V погледу осећаја, у у даљем развитку стоје једно према другом у разштм односима ; но при Погрешном развитку могу ићи и сасвим засебпо једПо од другог, шта вшпе н противним

правцима. За ово има примера из старих времена, кад се н. пр. поред све грчке п римске мудрости, трпело ропство и запостављање женскиња; кад се V средњем век\', поред све религиозно јаке наравнопости, запоставпле природне науке. Данашњем добу приговара се, да је слабе наравности и да само обожава мудрост; тражи се, дакте, да наравност образовањем стапе на своје право место и да се доведе у склад веза између мудрости и наравности Ову задаћу треба да изведе образовање у уметности, с тога се гоме даје носебна нажња. Неговање уметности поодавна је већ знатан чинилац у човечјем културном животу; боље имућни редовн друштвени, иомагали су сваку врсту рада иа гом пољу, живот нижих редова друштвених био је скоро без икаква суделовања на том пољ\\ То је створило јаз између образованих и необразованих. Нма још многих који држе, да је лек томе, ако се и народу да прилпка да проучи уметничко благо, које је сакуиљено по великпм музејима. Још увек се мнслида је вештина тако нешто, да се њоме може, ма и посматрајући је, изазватп смисао за вештину и разумевање вештине. Но го је неправилно схватање; и вештина се не може појмити без учења и без знања. С тога се с иравом иде ::а тим, да се већ у основној школи, узме у обзир образовање у уметности. На жалост, вође н представнпци овога правца заносећи се често впсоклм и идеалннм циљевима, често губе из впда оно, што им је баш сасвим близо п што се може постпћи; зато се често место рада на образован.у у уметпости, остаје на жудњама за тнм образовањем. Вођама гога нравца, често недостаје нознавање исторпјског развитка садашње педагогије као науке и уметности; према томе онн превпђају основе V дозиђивању новога, на оно 1пто постоји п не воде рачуна о односнма, који постоје, п о потребама нашег времена. А само у вези са одно.сима који постоје и са иотреоама нашег времена, може се постићи неки напредак; у противном случају жудн,а је ту, али рада нема. Свакојако ће се у току времсна увндетн та једностраност