Školski glasnik

Бр. 4.

Стр. п9.

Из горње окружнице види се јасно, да су у небројеним приликама пол. општине издржаваоци школа. 0 припомоћи може бити само тамо гцвора, где један известан део трошкова сноси црквена. а један мањи део даје политична општина у име годишње припомоћи, која се просто оснива на вољи представништва пол. општине, да доприноси ту приномоћ докле јој је воља, јер ни цравни наслов, а ни законита обвеза не може је присилити на то. 0 свему овоме, ваљало би да промисле оне пол. општине, које везује дужност да издржавају вероисповедне школе, па да даду шта коме нрипада, и тиме избегну евентуално ироцесање, које не служи никоме на корист. Мл. Ђурошевић,

Преглед књига. (Свршетак.) Бунвар, но Жакото-Фогловом методу за I. р, осн. школе, наиисао Љубомир Јовановић, управитељ-учитељ у Уљми. Н. Сад, Ђ. Ивковић 1907. Присталице и метода нормалних речи и метода писања с читањем (8сћгаЉ1е8ете*ћо<1е) сложни су у томе, да дете мора учити читати нриродним начином. Било којим начином да се учи читати, мора се та настава ослањати на стварну наставу. Нормалне речи. колико је више могуће, морају се одабрати из градива за очигледну наставу. Буквар мора у првој линији служити учењу читања и писања. Допуну и заобљеност букварског рада мора учитељ извести. У ногледу синтезе тражи ее, да се не синтезују само слова него одмах речи, са извесном садржином и разумевањем те садржине. Новији су захтеви : Неговањеизговор а за време свег школовања. Избегавање разних неплодних извијања и мудријашења при наставнои поступку.Добро познавање Фонетичких основа, јер у овоме ни најбољи Буквар не може много учинити. него ту мора сам учитељ сав ући у тај посао. Код букварева у којих је главно Фонетички основ, пази се да ред којим ће се гласови учити читати и писати. пре свега одговара поступноети према тешкоћи у изговору дотичног гласа и спајању његовом са дотле наученим гласовима. Тражи се, да учитељ потпуно по.знаје н а у ку о глаеовима, према томе да добро

познаје стварање гла са и разлику између сродних гласова. Овим знањем да се послужи у настави до извесних граннца и да не претера, те да тиме мучи децу. Овим путем да се деца упознају с радом говорних органа при стварању, односно изговарању појединих гласова, како би тиме јасно схватили гласове и методском вежбом стекли нравилан изговор. Другим речима, да се по др. Г у ц м а н у, помоћу Физиологије гласа изводи прва настава у читању тако, да деца с разумевањем како и на коЈим местима им се иоједини гласови развијају, својом саморадњом суделују у ирвој настави читања и нисања. Морамо наноменути да и ови сви принципи који су овде означени, нису широм још прихваћени по свима западним педагошким средиштима, али су неки од њих (Фонетички правац) тако постојане и изразите садржине, да ее већ сад види, да ће одржат^ победу над старијим назорима. После ових захтева, које поетављају садашњи стручњаци на наставу у првом читању и писању, споменућемо још у кратко шта траже од те наставе и т. зв. реФормисте. РеФормисте истичу психолошку страну као тежиште на којој се има развијати та настава. На тој основи главна је задаћа тој настави, да се чула развијају и да се рад сав усредереди на чулним радњама. Ту су на првом месту говор, слух и вид. Осим тога тражи се да се уз ово развија уметнички укус и стваралачка моћ. На првом је месту, дакле, говор, слух и вид. У корист овога чињени су многи покушаји и дошло се до таких резултата, који ће из основа пољуљати многе досадашње каноне у тој настави, који нису ништа друго били, него нека врста мудријашења. Пошто је до сад у поступности код читаћег градива, главно било нисме, а не глас, то је задаћа наставе у читању често била помешана са другим дисциплинама, а поглавито са очигледном наставом. Фонетичком ре®ормом ствара ее за наставу у читању преображај, који ће помоћи да настава буде занимљивија и да се потстиче и развија интелигенција, тако да ће очигледна настава моћи ићи својим рођеним путом и без икакве сметње у раду. Тиме поетаје настава у читању самостална. Њено нарочито п о љ е ј е н ег о ва ње и изображење гласа.