Školski glasnik

Стр. 68.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 5.

праштаље греха иочива па иекој другој моћи, а не на нашој рођеној". Друга главна замена доеадашњој религијској наетави, била би настава у моралу без религиозне подлоге, која би у ширем смислу обухватила познавање света и живота, а у највишем ступњу развила се систематски у општу науку о закону и о уређењу друштвеном. Као углед овоме служиле би Француске школе, у којима нема религијске наставе од 1882. год., него само настава у моралу. У Немачкој заступа то становиште соцпјална демократија, У Францускпј је признат ауторитет на пољу наставе у моралу. Габријел Комиејре. У књизи Е1етеп1 ;8 (V тзћчгсНоп тога1е е1: С1Л1С|Т1е, изнео је градиво и метод у тој настави. Немци стручњаци, који се бавили цроучавањем овог питања, дошли су до резултата: Да досадашњи успех у тој настави није сасвим повољан и да треба бити у великој мери опрезан при увађању таких покушаја. У погледу многог учења на иамет истиче се: Да Француска деца, истина не уче на памет изреке из св. писма, али зато уче на памет по читаве стране моралних поука, Држи се, да увађање таке наставе у моралу и са практичне стране није дозрело. „Да ли постоји већ данас такав опће признати културни морал који је готов за званичну школску употребу?" пита Шустер у својој расправи.*) „У то се још могло веровати пре неку десетину година, ели данас кад имамо и социјалео питање и женско питање, и кад се о политику и етику тако ватрено бори, инак је таики вео опћег уверења свугде подеран". Поучно је и излагање безверне наставе у моралу у Јапану како га приказује др. К. Јошида , проФ. у Токију.**) Осим напред наведених предлога у религијској настави, појавили се и многобројни други предлози, али кроз све веје један дух. „Главни захтев је свугде да се религијска настава не обрађује са догматичког гледишта, него се тражи настава недогматична, наетава не у религији, него о рели-

гији" (ХаГогр). Према томе, „катихизис не би могао бити узет као освов религијској настави" („Лајицишко Учатељ. Удружење"), „јерјеон један застарео уџбеник и но облику и по своме излагању, а впше свега није према деци". И градиво за учење на памет тражи ревизију што пре. И у овом питању је комисија за религијску наставу Лајпцишког Учитељ. Удружења изнела, захтев: Да се ту узму као извори св. писмо, песмарица и народна књижевност. Подесно је само оно градиво, у којем је религиозни живот приказан очигледно ипотпуно уметнички, а треба да се изостави све шго је догматично. Уз то не смеју се деца гонити на меморирање. Још се тражи боља спрема у религији, у учитељској школи. Многи други захтеви траже на пр: Да се узму у обзир постигнути и у утврђени резултати у науци, да се строго ограничи градиво из Старог Завета, да се уведе кристоцентрични поступак п да се настава у науци вере повери само таким учитељима, који имају нарочиту наклоност религиозНОСТИ. (Наставиће се.)

*) Ее1Ј2шп8Чп1;егг. 1. <1. 8с1т1е оЗчг шсћ1? Ке88е1гт<у ГгапМш!; а. М, **) ХЈћег јарап. Егајећип^ (8атт1ипјЈ рада^. Уог1г%е V, МаготИ. МЈпДеп.

Оцошај иедагогше прша киолмт Превео Мл. ЂурошевиЂ, учитељ у Обровцу. (Наставак.) У осталом педагогија и нема нужде ни потребе на општу психологију, већ само онај део, — којима ће познати живот душе детиње. Али ни Ргауег ово дело не даје оно, што је у наслову обећано. У њега су само белешке, о душевном развитку детета као податци: који не могу послужити за душевао оријентавање, ма да ово дело износи читаву војску разних, посматрања, које су покушаје чинили већ Филантрописте, као г. Т1ес1етаппи Хартман. И тако је у психологији основана једна нова грана науке, а то је : психологија детета, одак*е су проширена разна научна испитиввња, која се односе на децу, а за предмет свога испитивања, узели су пео телеспи и душевни развитак детета, те је тако психологија детета, проширена као наука детета.