Školski glasnik

Бр. 7.

Стр. 99.

живог предетављања и м«ште и појимања уметничких облика; настава ујезику може даље развијати рад на том основу. Но погрешно је почети наставом у језику у уметничком васпитању; дете мора стећи цредставе прво помоћу схватања, довестп их у везу с речима, пре него што би му машта самоетално радила с речима, Обрада метода и технике у раду, не може се обићи ни код наставе у писменим саставима. А ако се дете извештило да влада тим помоћним ередствима до извесне границе, а ово треба да буде у последњој школској години, то треба да му се пружи прилика, да своју спрему у писмености окуша у слободном саставу; на овом месту оправдана је потпуно и домаћа задаћа. У ранијим разредима треба да се ђаци само спремају за слободне писмене саставе; а свугде у том раду треба да се што више иде за саморадњом. И у рачуну треба да је цвљ: самосталан учеников рад, без учитељеве помоћи, а овде се иде за тим да се деца спреме примењивањем на стварне рачунске случајеве, који поничу из најближег искуства и интересовања дезјег. Дете треба да се привикне, да без помоћи учитељевих пптања само пронађе и < значи оно, о чему треба да рачуна, а тако и да цравилно тражи пут којим ће решити задаћу; учитељ ће му у томе помоћи подесним питањима, само давајући потребан правац, у којем тр ба да се креће мишљење. Добро је, ако учитељ саи с^бн спреми задаће, примењивањем онога што је главно у њима, на прилике у месту, а у том послу и ученике узме у помоћ. * Ми смо у главним потезима изнели становиште признатих западних педагога, у погледу главнијих управо битних основа у настави, васпитању и образовању. И ако не можемо у стопу ићи за њима, дужност нам је да водимо рачуна о развитку педагошке науке, те да тако боље упућени и у својем раду изналнзимо тежиште с варнијег и успешнијег рада, а у исто доба напуштамо оне неподе ности, које су нрокламоване као неки канон, а у ствари су често камен спотнцања нравој настави, истинатом васаитању и стварном образовању.

Држимо дајезаправог и одушевљеног учитељског радника, веома интересно и корисно уживање, кад изналази важне истине признатих умних школских људи и примењује их са оним чињенвцама, у којима он силом околности мора да радп, јер ј е т а к о и р о п иеано, јерсе чека шаблонски успех. Сусретањем таких праваца у учитељевој души, прекаљује се у њему мисао, постаје идеалиета у пуном смислу, а тиме и прави борац за истинску просвету; борац који се емашџшује од свих ситничарских погледа и појимајући значај својег племенитог рада, одаје му се свом душом и свом вољом својом. Само тако је могла доћи школа и просвета у напреднијих народа на угледну висину, па ће само тако доћи и код нас на ту висину, а не празним и често назадним наредбама.*) "Б. Михајлозић.

Одношај вцигаје ирема пшолнјн. Превео Мл. Ђурошевић, учитељ у Обровцу. (Свршетак.) Недагози и психолози еу признавали, да теорију, „душевних знања" — треба поставити на психологију, али нису били у стању, да ове захтеве у истим оетваре! Педагогија није умела, да установи чврсту везу између ове две науке у задовољавајућем начиву. У овоме се скрива узрок, да је пеихологија далеко стојала од те околности, да решава поједине проблеме. У новије се доба психологија јако развијала, па је у томе развитку евоме и раширила тако јако евоје гране, усљед чега и изгледа, да ће ова веза бити много чвршћа. Али ово не требатако тумачити, да ће се иедагогија претворити у примењееу психологију, јер за решавање подагошких проблема, није задатак психологије, него је задатак педагогији, да их она решава. Како психологија, тако је исто и педагогија потпуно самостална наука. Ове две науке приближује једна другој та околност, што оне заузимају своје место у ширем кругу ФилозоФије. *) Градиво у овом чланку узето је из ових дела: РМа^. Јаћгезћепсћ4 1906. уоп Н. Већегег, ПЈе.|Ј*2% 1907.; РаЛајЈ. Јаћгћиеп, 1906., ЗсћппЉ-Ковт, ВегНп, 1907.; Рас1а§, Јаћгемећаи, 1906 , топ Е. С1аи8п1Јгег, Г.еЈрг^ и. ВегИп^ 1907 ; Ро1Шз('ће РаДа^о^!^, Ргапа К1'е12бсћтаг, 1904. 1дпрг%.