Školski glasnik

Стр. 186

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 12.

II пре него се причврсти, окрене се нрема стр нама света. Еио ћу је наравнити, а онда нричврстити! Сад пазите, а ја ћу цртати земаљску стазу на иапиру ..... Шта нам приказује овај дугуљасти круг? — Узми ове маказе, Н., па одрежи сувишак папира! — Шта је остало ? Дугуљаст лик. — Јест, а шта нам приказује тај лик ? — Равнину земаљске стазе ? - Шта је равнина земаљске стазе? — Равнина, којом земља обилази око сунци, зове се равнина земаљске стазе. — Понови ! Шта нам је приказивало равнину земаљске стазе задњи пут? - Површиаа воде у оној дугуљаетој посуди. — У чему се дакле разликује еклиптика од равнине еклиптике ? — Је ли и на телурију ириказата равнина еклинтике ? — Чиме и како ? - Округлом равнином. Претрес. - Којим смером обилази земља око сунца ? — Какав иут онисује земља ири обилажењу око сунца? Шта је еклиптика ? Чиме је нриказата на телурију? — А чим је нриказата равнина земаљске стазе ? — Испоредп еклаптику и равнину еклиптике! — Шта је означено на приказатој равнпни земаљске стазе ? б.) За које време обиђе земља око сунца? — За 365 дана. — Јест, али треба још придодати 5 ћ 48". 8". Напиши тај број на табли! Колико си бројева нанисао? — Један број. Какав је то број ? — Вишеименовави број. Б р <>ј, у коме имајединица разног имена, исте су врсте. — Реци имена тих јединица ! — Дани, сати, минути, секунди. •— Која је то врста ? —-■ Мера за *реме. — К©ји умије да претвори тај вишеименовани број у децимални број највишег именовања! Ја. ја Како ћеш — Н. ? — Претворићу секунде у минуте, на ћу додати минуте. —- Шта ћеш онда? — Претворићу минуте у сате и додати сате. — А онда ? — Претворићу сате у дане и додаћу 365 дана. — Тако је. Хајде да рачунамо ! Колико вма минути у 48" ? Онолико колико се налазе 60" и 48". — Ради ! — (Рачуна се, док се не дође до резултата: 365 242 дана.) Чему је дакле једник онај вишеименовани број ? — Једнак је децималном броју 365.242 дана. Тако је, и сада знате за које време обиђе земља око сунца. Колико је ту целих дана? — Колко још? — 0 - 242 дана. Колико хил.адитих делова има јсдно цело ? - Колико једна

половина? - А једна четвртина ? — 250 хиљадитих. А колико је ту хиљадитих? — 242 хиљадитих. — Колико Фали до х ' 4 дана? — 8 хиљадатих. — Је ли то много? Тако је, 8 хиљадитих дана није много иа ћемо, да нам је лакше рачунати узети */ 4 дана у место 0'242 д., те ће мо рећи : земља обиђе око сунца за 365 '/ 4 дана. Понови - Н! — Још — Н! Времеод 365 х 4 даназовемо сунчаном годином. Реци тако! — Реци и ти ! — Још — Н.! Рачунамо ли годину по 265 : 4 дана? Да но колико дана рачунамо у години? - По 365 или 366 дана. - Је ли право да рачунамо годину по 365 дана ? — Зашто није право? Зато, што изоставимо по 1 4 дана. — А је ли право да рачунамо годиву по 366 дана ? Зашто није то право ? - Зато, што урачунамо но 3 /1 дана више. — Тако је, децо ! Сада зн<>те да није право ниједно ни друго, алл ипак тако рачунамо. Ко зна зашто тако рачунамо?... Припазите ма^о ! сад ћемо томе ући траг. (Наставиће се.)

Извештај о стању школа у епархији темишварској за год 1905—1906. (Свршетак.) 9. Седнице месних школских одбора. Свега је држано 617 седница, на ко_јима су решаване ствари, које се односе на школе и школски живот. Искази нису т^чно назначили, колико је решења у којем месту донесено, те се тако не зна укупан број решења свију школских одбора. 10. М. Учитсљски зборови. Зборови сви држали су свега само 55 седница. То је мало. У том ногледу треба да се стање што нре поправи Преко пронисаног броја држао је седнице само меленачка збор 11 а остали ни један. Кумански. тиса-хиђошки, срп. крстурски нису држали ни једне једине седнице. Морају се иозвати, да врше своју дужност. 11. Срески учитељски зборови. 1. Арадски збор. Држао је седницу у Араду 5/18. априла 1906. год. После уводних текућих послова узет је к знању извештај одборов о раду ; усвојено је, да се поднесе пријава сл. Е. III. Одбору нротив оних, који нису дошли на збор а нису се извинили и узет је к знању извсштај о.