Školski glasnik

Стр. 210.

ШКОЈ1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 14.

је то ранпје учинио. Тих неправилности било је у свима зборовима. Људа, који теже да унапреде свој рлд, уче се осим осталога, и на свом рођеном искуству, и гледе да првашње недостатке избегну у свом каснијем раду. То би свакојако требало и за нас да је директива. Али изгледа да се ми на то не осврћемо. У раду на заједничкој седници сва три среска збора учитељска у бачкој, који нам предстоји октобра о. г., опажа се већ сада једна струја, која о томе не води рачуна, јер хоће да започне рад без сређеног организовања. И онда неће бити чудно, ако се баш међу самим члановима у учитељству, појави касније мишљење, да рад у таким заједничким седницама нема стварна успеха, да оне ниеу потребне, бар не сваке године. Једнострани погледи и на организацију појединих среских зборова, довели су били дотле, да је у једном среском збору искрснуо, тако једностран суд о раду и задаћи тих среских зборова, а природно је, да ће се то исто појавити и у овој широј заједници, ако се не избегну недостатци, који су довели до така неправилна суђења. С тога и овом приликом чинимо пажљивим све наше другове по поједиаим срезовима, да промислејош једном свестрано о условима за правиланразвитакрада у заједничкој седници. Ово питање није незнатее вредности, јер од њега зависи, хоћемо ли ми радом својим показати неки повољан резултат или ће нас п звани чивиоци схватити као људе недорасле озбиљпу послу. Изгледа, да се у целом овом питању истичу неке личне амбиције, и због њих превиђа значај самог рада и значај нашег учитељског угледа у резултату тога рада. То су ситничарски погледи и сваки онај, који у таковажном раду запиње за лична питања, нвје пријатељ овом озбиљномраду. Јер ту нису лич ности посреди, еего спрема и рад, корист смишљења рада и образ учитељски. Ко мисли с матервјалистичким погледима ући у тај рад, боље да и не почиње, јер тим путем нећемо створити оно, што треба да је сврха свака озбиљна, сређена и истрајна рада, ш.

Ј1ав Толстој. Навршило се 80 година живота једноме од највећих муже ва нашег доба. Познат целом свету са свога огромног просветног рада на ослобођењу и моралном унапређењу људства, дочекаоје на сутону свога живота необично поштовање многих народа, којима је из душе говорио против угњетача разума и слободе. Живот така мужа је отворена књига за поуку и пример. * ГроФ Лав Николајевић Толстој, родио се 28. августа 1828. год. на породичном имању у Јасној Пољани, у Тулској губернији Јужно од Москве. На казанском универзитету учио је правне науке и оријенталне језике, затим се неко време бавио на имању, а после продужио науке у Петрограду. Највише је приватно штудирао ФИЛОЗОФИЈу. Нема данас у свету а посебно у Словенству ззаменитијег и чувенијег имена од Толстојевог. У Толстоју има Словенство најизразитијег представника не само уметничко-литерарног, него и религијско-моралног, а не у мањој мери и одличног педагошког реФорматора. [Једагошки рад Толстојев вредан је пажње са своје оригиналности. Он устаје као опозиција против признатих и утврђених педагошких назора. На иутовању сноме проучио је педагошка уређења у Немачкој. Па и ако је дух немачке педагогије и филозоФије, прокрчио себи пута широм света, науком Песталоција, Фребла, Фихтеа, Канта, Хегела, Шлајермахера и др., Толстој се од Русоа научио самосталности и оригиналности, а од Шопеихауера недоверици у проучавању света и своју критичку пажњу скренуо на дух немачке педагогике, те својим списима и трогодишњом праксом у школи у Јасној Пољани, истакао протест против педагошких назора што постоје, који су поникли на филосовском идеа-